Kako je saopštila porodica, Vesna je preminula posle kraće bolesti.
U akcijama Fondacije Budi human , koje su realizovane proteklih godina, građani Srbije prikupljali su sredstva za Vesnine proteze i rehabilitaciju.
Ta 1999. godina bila je ona koja je Vesni zauvek promenila život. U rukama je nosila kćerku Mariju koja je tada imala samo godinu i po dana kada je začula jaku detonaciju. Vesna je hrabro svojim tijelom zaštitila bebu. Našla se na zemlji, a geleri su joj isekli noge.
– To je bilo 5. aprila 1999. godine, prolazila sam pored kasarne gde sam i radila, kao i moja majka. Počelo je bombardovanje, ali ja nisam znala šta se dešava. Kćerka Marija mi je bila u rukama, bila je beba. Kada sam čula detonaciju, padale su bombe oko nas, a ja sam se bacila na moju Mariju, samo mi je bilo bitno da ona bude živa. Otvorila sam oči, i videla svuda krv, vikala sam samo “gde mi je Marija, da li je živa”. Sljedeća scena je bila kada sam videla čoveka koji je radio na kapiji, imao je gde da se skloni, ali nije, uzeo je moju Mariju u jednu ruku, a u drugoj je nosio pušku, trčao je i odveo je na sigurno – počinje priču Vesna.
Geleri su završili u njenom tijelu, a u poslijeratnim godinama, od komplikacija nastalih tokom ranjavanja, amputirane su joj obje noge.
Vesna je sahranjena na Bunuševačkom groblju u Vranju. Iza sebe je ostavila kćerku, unuku i supruga.
Autor: srpskainfo.com