Četiri dana pre nesreće Stefan je rekao drugarici da ima neki čudan osećaj i da će se desiti nešto loše. Imala sam i ja predosećaj, ali sam mislila da će preminuti moja bolesna baka koja ima 90 godina, a ne da ću ostati bez svog prvenca, piše Pink.rs.
U crnini, sa fotografijom sina u rukama, započinje ispovest Dijana Hrka (47), majka Beograđanina Stefana Hrke (27) koji je 1. novembra nastradao kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad. Neutešna Dijana ispričala nam je kada se poslednji put čula sa sinom.
Čuli smo se dan pre tog užasa i dogovarali da se vidimo. U petak sam se uselila u novi stan, nakon što sam se vratila sa puta. Planirala sam da za vikend sredim stan i da onda idem kod njega u Novi Sad, jer je poslednjih pet godina tamo živeo. Šalio se sa mnom i rekao: "Majka, videćemo ko će koga da iznenadi". Nažalost, iznenadio je on mene.
Ova žena dodaje da se skamenila kada je videla vest o nesreći na novosadskoj stanici.
Znala sam da je Stefan voleo da sedi na toj klupici na stanici, ali sam se molila da u tom trenutku nije tamo. Zvali smo ga, ali se nije javljao. Pozvao me je mlađi sin Nemanja i pitao me je da li imam neki osećaj, ja potom njemu uputila isto pitanje, on je ćutao... Dogovorili smo se da javljamo ko prvi sazna neku informaciju.
Porodica Hrka od tog momenta preživljava pravu agoniju, a kako kaže Dijana, u jednom momentu je otišla u Policijsku stanicu Voždovac.
Policajci su se spremali da me obaveste da sam ostala bez sina, ali ja sam ih preduhitrila svojim dolaskom. Nisu znali kako da mi saopšte. Pitala sam policajca šta on misli da li da idem za Novi Sad, klimnuo je glavom i počeo da plače... Dalje se ničeg ne sećam, znam da sam završila na podu.
Ona dodaje da je uspela nekako da ode do Novog Sada, gde je identifikovala telo na Institutu za sudsku medicinu.
Kad sam došla na tu stanicu, nisam znala gde da ga tražim, da li tamo gde je pala nadstrešnica, ili tamo gde im pale sveće. Gde da tražim moje milo, gde.
Nije mogla da čeka bivšeg supruga i sina da stignu, morala je, kaže, odmah da ga vidi.
Ušla sam sama u tu prostoriju na Institutu za sudsku medicinu, ne znam ni ja kako. Imala sam snagu, želela sam da se uverim da je to moj divni dečak plavih očiju, moj nasmejani Stefan.
Dijana Hrka objašnjava nam da je imala brojne probleme dok nije preuzela telo sina, ali da je na kraju uspela dostojanstveno da ga sahrani. Kako nam je rekla, sinu nije obukla odelo.
Moj Stefan je voleo da nosi trenerke i neke dobre patike, tako sam odlučila da se obuče. Stavili smo mu i telefon. Nemam snage da izbrišem njegov broj. Krenem, pa ne mogu, sve mislim zvaće on svoju majku.
Kako dodaje, ostaje joj žal što ga nije zagrlila, što ga nije dotakla poslednji put.
Željna sam ga ostala.
Autor: Snežana Milovanov