Miličin roman Maskara donosi nam ne tako klasičnu ljubavnu priču, koja će se posebno dopasti ljubiteljima orijentalne kulture.
Milica Antić je mlada književnica i diplomirani bibliotekar. Trenutno je na master studijama Filološkog fakulteta i ima 24 godine. Nedavno je objavila svoj prvi roman Maskara, koji je, iako je roman prvenac, pokupio odlične kritike. Veliki je zaljubljenik u arabistiku. Otuda je potpuno prirodno nastao i njen roman koji nosi naziv grada u Alžiru, gde se radnja i odvija. Dostupan je u knjižarama Delfi i Vulkan.
Kroz razgovor sa Milicom osvrnuli smo se na njen rad, planove i ciljeve, ali i na književnost i umetnost uopšte. Za sve mlade ljude koji počinju da se bave pisanjem Milica ima i nekoliko saveta. Njen put ka probijanju u književni svet može nekome biti veliki podstrek.
IZVOR: IG / maskara.roman
Tvoj debi roman Maskara je objavljen ove godine. Kako se rodila ideja za ovo delo?
Tako je, Maskara je moj prvi objavljeni, ali ne i napisani roman. Pisala sam ga oko 5 meseci, a to je, pored pisanja, podrazumevalo i malo istraživanja o Alžiru i malo više podsećanja arapskog jezika. Na moje iznenađenje, sve se odigralo veoma brzo, na čemu sam zahvalna svom izdavaču. Tolerisao je i moje dosadne zahteve u vezi sa izgledom korica i fonta u naslovu. 😅 Nisam sigurna šta me je tačno inspirisalo, ali sam na studijama izučavala orijentalistiku i arapski jezik, koji sam kasnije učila i na kursu, pa sam poželela da napišem i nešto u tom duhu. Takođe, jako volim maštovite opise u knjigama i tema Maskare, kao i njen žanr, obezbedili su mi potpunu slobodu u tome. Iako možda zvuči sebično i rizično za čitalačku publiku, pišem ono što sama želim da pročitam.
Izdvoj delove romana koji najbolje opisuju njegovu radnju? 🧐
Da budem iskrena, teško mi je da izdvojim najbolje delove romana, kao i da ga prepričam, a da pritom ne otkrijem sve. U romanu sam predstavila arapsku kulturu i običaje, vrednost porodice, težinu samoće i moć ljubavi i opisala sam tradicionalno alžirsko venčanje i magrepsku kuhinju. Uvrstila sam preko 100 izraza na arapskom jeziku, prikazala delić istorije Alžira i njegove prirode, kao i posebno istakla susret dva različita sveta i borbu za njihovo opstajanje. Meni najdraži delovi jesu susret dvoje glavnih junaka i kasnije njihov beg iz zemlje zahvaćene ratom. Mislim da su tu prikazana osećanja najintenzivnija i vrlo verodostojna, ali i da baš ovi delovi predstavljaju suštinu ove priče, a to su vera i istrajnost. Kakva je njihova sudbina na kraju i šta se sve dešavalo pre odluke da odu iz zemlje, ostaje na čitaocima da saznaju. 😎
Zašto se delo zove baš Maskara?
To me ljudi stalno pitaju. Toga sam bila svesna kada sam odlučila da naslov bude baš takav. Ali ne, ne radi se o maskari za trepavice i ne, ne plače se puno u romanu. Maskara je grad u Alžiru, gde se odigrava veći deo radnje ovog romana.
Foto: Privatna arhiva/Marijana Vasić
Kada si počela da se baviš pisanjem? ✏
Čini mi se da pišem oduvek i ljubav prema pisanju na mene je prenela moja majka. Još u nižim razredima osnovne škole imala sam živopisne sastave. Kasnije sam u 5. razredu napisala pesmu koja je 2007. godine objavljena u zbirci Sto mladih talenata Podunavskog okruga, a otprilike u isto to vreme sam počela sa pisanjem svog prvog romana. Pisala sam ga rukom, i to u sveskama koje su mi ostale kao višak od onog čuvenog kupovanja školskog pribora pred početak školske godine. Bilo ih je 3 i još uvek se sećam kako su izgledale. Nisam imala plan pisanja, nemam ga čak ni sada, ali sam umela da pišem toliko da sam na kraju imala žuljeve na prstima od hemijske olovke. Nažalost, taj roman je sada sigurno negde u kutijama, zatrpan među starim udžbenicima. Možda bih mogla da ga potražim i podsetim se uspomena.
Foto: Privatna arhiva/Milica Antić
Zaljubljenik si u arabistiku. Da li se ta ljubav rodila tokom studija na Filološkom fakultetu ili nešto ranije?
Tako je, na fakultetu sam mnogo toga naučila o arapskoj kulturi, jer je orijentalistika obuhvatala veći deo mojih izbornih predmeta. Naravno, to je bio samo temelj za dalja istraživanja i upoznavanja kulture, koja su mi bila potrebna za pisanje Maskare.
Govoriš li arapski?
Poznajem arapsko pismo i osnovnu komunikaciju, ali ne bih rekla da ga govorim. Bio mi je pomoćni jezik na fakultetu i nakon toga sam pohađala i kurs u Arapskom kulturnom centru. Za savladavanje jezika kao što je arapski je potrebno dosta vremena, rada i posvećenosti.
U kojim se još žanrovima pronalaziš?
Volim da čitam trilere i krimi-romane, kao i istorijske romane i drame.
Foto: Privatna arhiva/Milica Antić
Tvoj roman je kandidat za Ninovu nagradu za 2020. godinu. Kakva su tvoja očekivanja?
Očekujem i nadam se da će ovaj korak pomoći da ljudi čuju za Maskaru i požele da je pročitaju.
S obzirom na to da pišeš i čitaš, da li postoji književni lik sa kojim možeš da se poistovetiš?
U mnogim likovima sam mogla da pronađem deo sebe, ali ime lika koji je u potpunosti karakterno kao ja još uvek ne smem da otkrivam jer se nalazi u romanu koji pripremam. 😅
Da li, pored pisanja, imaš još neki hobi?
Da, to je kupovina cipela. S obzirom da imam oko 100 pari, definitivno je kupovina prerasla u hobi. 😁 Srećom, nisu sve cipele na jednom mestu inače bi mi bila potrebna cela prostorija samo za njih. Dodala bih kao hobi i menjanje frizura i boja kose. 💁♀️💁♀️
Savet za mlade pisce koji se još uvek nisu okuražili da objave roman?
Put od ideje do romana je dug. Moj savet je da veruju u sebe i u ono što pišu. Da pišu iz ljubavi, a ne zato što je to postalo trend. Takođe, treba da znaju da objavljivanje romana nije kraj već da baš tada nastupa borba da taj roman dopre do čitalaca.
Foto: Privatna arhiva/Milica Antić
SLIKA: Milica Antić
Tvoja omiljena knjiga svih vremena? 📘
To se stalno menja. Uvek pročitam knjigu koja je bolja od one za koju sam mislila da je najbolja. Zato bih kao knjigu koja mi je trenutno omiljena izdvojila roman Džejkobova odbrana Vilijama Landeja.
Poruka za sve mlade ljude koji nas čitaju, gledaju i slušaju? Možeš li im preporučiti neki klasik koji svako mora da pročita?
Da budu svoji i da rade ono što ih čini srećnim. Preporučila bih im da pročitaju i Sliku Dorijana Greja Oskara Vajlda.
Koju društvenu mrežu najviše koristiš i zašto?
Najviše koristim Instagram jer mi se pokazao kao najbolja platforma za promociju romana.
Kako je virtuelna realnost uticala na umetnost uopšte?
Učinila je da se umetnost sagleda iz sasvim drugog ugla, ali je i dala zadatak umetnicima da se prilagode promenama. Mislim da je virtuelna realnost kod nas još uvek nepoznanica i verujem da će nastaviti da se razvija kao zasebna umetnost ne ometajući postojanje sada već tradicionalnih umetnosti.
Foto: Privatna arhiva/Milica Antić
Autor: redportal.rs
