Dozvolio slobodu vere, pokrenuo reforme i bio Mocartov pokrovitelj 🎼☝🏻
Na današnji dan 1790. godine u Beču je umro Josif II, car Svetog rimskog carstva i Habzburške monarhije.
Josif II je rođen kao mlađi sin austrijske carice Marije Terezije. Njegova sestra bila je Marija Antoaneta, supruga francuskog kralja Luja XVI. Obrazovao se i sazrevao na delima Hjuma, Voltera, Rusoa, enciklopedista i ugledao na svog savremenika pruskog cara Fridriha Velikog.
Car Svetog rimskog carstva postao je 1765. godine, a Habzburške monarhije 1780. godine. Otpočeo je niz radikalnih liberalnih reformi. U oktobru 1781. godine izdao je čuveni Patent o toleranciji kojim je dopustio slobodu vere svim podanicima. Time je pridobio simpatije Srba, ali i izazvao neprijateljstvo rimokatoličkog klera. Istoričar Vladimir Ćorović ovako piše o Josifu II:
Car Josif II bio je veoma omražen u krugovima katoličke crkve i među Mađarima i Hrvatima. Duh slobodouman, u istinu prosvetiteljski, bez mnogih nasleđenih predrasuda, on je sasvim ušao u duh savremenog liberalizma, koji je iz Engleske bio zahvatio celu Nemačku i koji je bio nošen od francuskih racionalista i enciklopedista. Za života svoje bigotne majke on se morao ustručavati, ali posle njene smrti izašao je bezobzirno sa svojim reformama.
Na temeljima ukinutih privilegovanih prihoda rimokatoličkih redova osnivao je fondove za škole, dvorski teatar je otvorio za javnost i proglasio ga Nemačkim nacionalnim teatrom, otvorio je dvorske parkove, osnovao Opštu bolnicu u Beču... Mocartu je dao status slobodnog umetnika. U reformama je ostao dosledan i odbijao je pritiske Vatikana, čak i prilikom dolaska pape u Beč. Ćorović o tome piše:
Sam papa Pije VI je lično pokušavao da zaustavi ili bar ublaži carevu aktivnost u svim ovim pravcima. Svi njegovi napori ostali su uzaludni. Čak se, na zaprepašćenje vernih, prilikom papina dolaska u Beč, pojavila sasvim antijerarhiska brošura bivšeg profesora univerziteta Valentina Ajbla Šta je papa?, u kojoj nije bilo nimalo onog ranijeg strahopoštovanja prema glavi zapadne crkve. U katoličkim krugovima dobro se znalo, da car lično zakriljuje Ajbla.
Naklonost Srba imao je i zahvaljujući formiranju strateškog saveza za Rusijom, ali i ratovima protiv Turaka. U ratu koji je protiv Turaka poveo 1787. godine, osvojio je i Beograd.
Srbi se, zbijeni u svoje redove, pod okriljem crkvene autonomije, nisu mnogo bojali od germanizacije; možda joj nisu uviđali ni pravi značaj. Od centralizma i apsolutizma nisu se bojali mnogo; u Turskoj su dobrim delom doživljavali i videli i jedno i drugo, a i sama njihova crkvena uprava bila je centralistička i prilično apsolutistička. Sem toga, Josif II bio je simpatičan Srbima još i zbog toga, što je ušao u sporazum s Rusima i što je počeo borbu protiv Turaka. Sam učeni arhimandrit Jovan Rajić osetio je potrebu da tim povodom da oduška svom raspoloženju u jednoj povećoj poemi. Pod vladavinom cara Josifa II kurs državne politike prema Srbima osetno se promenio, oni su istinski odahnuli, i mogli su se posvetiti nesmetanom radu u narodu.
Autor: redportal.rs
