Napoleon Bonaparta je istorijska ličnost okružena brojnim mitovima, kao i činjenicama koje često ostaju neprimećene. Poput toga da je kao mlad mrzeo Francusku ili da nije bio tako nizak kao što obično mislimo.
Ovo su neke od najzanimljivijih činjenica vezani za Bonapartu:
1. Oseća se iskompleksirano zbog naglaska
Napoleon je bio rodom sa Korzike, ostrva koje je pripadalo Republici Đenovi i koje je prodato Francuskoj samo godinu dana pre nego što se rodio.
Foto: Tanjug / Wikipedia, printscreen
Francuski se nije govorio u njegovoj porodici i on ga je sam naučio tek sa 10 godina. Čak i tada, zadržao je snažan đenovljanski naglasak zbog čega se osećao veoma iskompleksirano.
2 . U mladosti je mrzeo Francusku
Jedan od najpoznatijih Francuza u istoriji odrastao je mrzeći zemlju kojom će upravljati i koja će ga pretvoriti u nacionalni simbol.
Napoleon je smatrao Francusku ugnjetačem rodne Korzike i mrzeo je, uprkos tome što je služio u francuskoj vojsci.
3. Postao je oficir sa 16, a u revoluciji se borio sa 20
Napoleon je pokazivao svoje vojne veštine od malih nogu. Sa samo 10 godina upisao je vojnu akademiju, a sa 16 je završio za artiljerijskog potporučnika.
Po izbijanju Francuske revolucije, sa samo 20 godina, imenovan je za drugog komandanta Nacionalne dobrovoljačke garde Korzike.
Foto: glassrpske.com/NZ
4. Bio je samouk
Napoleon nije bio sjajan učenik u školi, ali je mnogo čitao, posebno o vojnim i političkim temama.
Divio se velikim vođama iz prošlosti, posebno Aleksandru Velikom, i mogao je da provodi sate proučavajući njihovu taktiku. NJegov brz uspon može se delimično objasniti prethodno navedenom činjenicom, zajedno sa velikom harizmom.
5. Nije bio prenizak, u stvari bio je iznad tadašnjeg proseka
Napoleon je imao nekoliko nadimaka koji aludiraju na njegov navodni nizak rast, ali u stvarnosti je bio viši od francuskog proseka tog vremena, sa 168 cm. Razlog zašto se verovalo da je nizak je zbog zabune: kada je umro njegova visina je merena novom jedinicom, francuskom stopom, čija dužina je bila drugačija od engleske.
Mnogi koji ga nikada nisu lično videli verovali su da je njegova visina data u engleskim stopama, što je odgovaralo visini od 157 cm.
6. Pokušali su da ga ubiju buretom vina
Godine 1800, nekoliko rojalističkih zaverenika je pokušalo da ubije Napoleona, tako što su postavili bure za vino napunjeno barutom na rutu kojom je trebao da ode do Pariske opere.
Međutim, kočija je išla brže nego što se očekivalo i osoba zadužena za paljenje fitilja pogrešno je izračunala vreme, pa je bure eksplodiralo kada je Bonapartina kočija već prošla: petoro ljudi je poginulo, ali je Napoleon ostao nepovređen.
Foto: Tanjug AP/Kevin Baker
7. Kidnapovao je rimskog papu
Godine 1809. Napoleon je odlučio da se razvede od svoje prve žene, Žozefine, da bi se oženio ćerkom austrijskog cara.
Pošto papa Pije VII nije bio voljan da odobri ovaj potez, Bonaparta je uhapsio papu i pozvao ga da boravi u Francuskoj dok ne prihvati ovaj i druge njegove zahteve, kao što je potpisivanje konkordata u korist njegovih interesa.
8. Betoven je želeo da mu posveti simfoniju
Kompozitor Ludvig van Betoven osećao je i divljenje i mržnju prema Napoleonu. Betoven se divio ovom čoveku skromnog porekla koji se izdigao na te visine i želeo je da mu posveti svoju Treću simfoniju pod nazivom Eroika.
Foto: Wikipedia.org/Joseph Karl Stieler / Džozef Karl Stiler / Javno vlasništvo
Međutim, kada se Napoleon proglasio za cara, Betoven koji je simpatizovao liberalne ideje, bio je razočaran njegovim arogantnim stavom i promenio je naslov u Herojska simfonija, sastavljena za proslavu sećanja na velikog čoveka.
9. Njegov omiljeni konj je uzet kao ratni plen
Napoleon je gajio veliku strast prema konjima: imao ih je 130, od kojih mu je omiljeni bio Marengo. On ga je pratio u najvažnijim bitkama.
Kod Vaterloa, Marengu je na bojnom polju pronašao britanski poručnik, koji ga je odveo u Englesku i prodao potpukovniku Vilijamu Angerštajnu.
Angerštajn je držao Napoleonovog konja sve dok nije umro, ali priča se tu ne završava: dao je njegova prednja kopita da se pretvore u burmutije.
Foto: Wikipedia Commons/Javno vlasništvo
10. Da li je umro od trovanja?
Decenijama se šuškalo da su Napoleona nasmrt otrovali njegovi engleski otmičari tokom izgnanstva na ostrvu Sveta Jelena.
Ako je verovati nekim istoričarima, ovo je poluistina. Naime, po njihovom mišljenju, on je sigurno otrovan, ali ne namerno, jer se smatra da je papir koji je prekrivao zidove njegove rezidencije - koju je sam izabrao - sadržao je visoko otrovno jedinjenje arsena koje se u to vreme naširoko koristilo za dobijanje zelene boje papira, a koje je verovatno bio uzrok raka stomaka koji je doveo do njegove smrti.
Napoleon i Žozefina: MIT ili ISTINA? 🧐💗
Autor: nportal.rs / Nacionalna geografija
