Naučnici se u svojim istraživanjima često fokusiraju na potragu vode u svemiru jer tamo gde je voda - tamo je život.
Primera radi, NASA Roveri na Marsu traže tragove vode, bilo u ledu ili pod površinom. Celu planetu su istražili u potrazi za njima, čak je i sonda poslata na kometu u potrazi za ledom na njoj.[
Međutim, nova istraživanja pokazuju da potraga za H2O u svemiru uopšte možda i nije toliko komplikovana. Simulacije bazirane na podacima sakupljenim sa svih otkrivenih egzoplaneta (planeta koje se nalaze van Sunčevog sistema, sa potencijalnim tragovima vode) pokazuje da okeani zapravo mogu biti česta pojava u našoj galaksiji, kako navodi Nacionalna akademija nauka SAD (PNAS - Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America).
NAJSTARIJA ISPRIČANA PRIČA: 🎇🎇🎇🎇🎇🎇🎇
Od 1992. godine, astronomi su katalogizovali oko 4.000 egzoplaneta u orbiti oko dalekih zvezda. Većina tih planeta, po veličini, spada u dve kategorije: .
1. manje planete sa prečnikom oko 1,5 i masom 2 puta većim od Zemljine;
2. veće planete sa radijusom 2,5 i masom 10 puta većom od Zemljine.
Veruje se da su manje planete kamenite, dok se veće sastoje od kamenog centra oko kojih se nalazi gasoviti omotač.
Nova istraživanja drastično menjaju prethodne postulate, posebno u slučaju većih planeta. Otkriveno je da je bolje objašnjenje (u kontekstu ostalih fizičkih anomalija i podataka koje znamo o njima) da su velike planete vodeni svetovi. Ali ne slični Zemlji (gde iako voda pokriva 71% površine, čini samo 0.002% njene mase), već njih čini između 25% i 50% vode, sa čudnim i enormnim okeanima koji ih pokrivaju! Verovatno je da čak 35% od 4.000 egzoplaneta predstavljaju masivne plave sfere pokrivene titanskim okeanima.
Ali ako ste se maštali o rekreativnoj plovidbi i kako bi izgledalo letovanje na takvoj planeti 😁😁😁 ZABORAVITE. To je voda, da, ali ni blizu kao ona na Zemlji. Njena površinska temperatura iznosi između 200 do 500 stepeni Celzijusa, sa površinom umotanom u atmosferu sačinjenu od vodene pare ispod koje se nalazi voda u tečnom stanju. Kako se krećete dublje, pritisak sve više raste, a voda postaje sve hladnija i pretvara se u led, koji omotava čvrsto kameno jezgro. Sami okeani su STOTINAMA KILOMETARA DUBOKI, i zapravo su večni i beskrajni bezdani. Najdublja tačka na Zemlji Marijanski rov duboka je "samo" 7 kilometara.
Toliki pritisak bi stvarao anomalije prve klase, osebno na dnu. Poput kreiranja vrućeg i tvrdog leda. 😮😮😮
Analiza se nije fokusirala konkretno na jednu regiju ili neku specifičnu planetu, i stoga je velika verovatnoća da je ona tačna. Uključila je veliki broj planeta i enorman broj potvrđenih podataka. Sve u svemu, izgleda da vode ima i više nego što smo se nadali i mislili. 😅
KOSMOS: Ples Jupitera i Saturna 💞🪐
ZANIMLJIV PRIKAZ PLANETE ZEMLJE 🌍
Autor: Jason Daley / redportal.rs
