OD ČEGA JE BOLOVAO BETOVEN: DNK analiza kose jednog od najvećih kompozitora svih vremena rešila misteriju 🧬🖋🎵🎼

U igri bilo sve, ali DNK analiza ukazuje na jednu stvar - JETRU

Skoro 200 godina od smrti Ludviga Van Betovena, naučnici su uspeli da izdvoje DNK iz vlasi njegove kose, tražeći izvor njegovih zdracstvenih problema i koren bolesti zbog koje je ogluveo.

Nisu uspeli da provale zbog čega je jedan od najvećih kompozitora u istoriji ljudske rase ogluveo i imao teških stomačnih problema. Ali su otkrili da je posedovao snažne geneske predispozicije za bolesti jetre, kao i hepatitis B koji je posebno bio akutan tokom poslednjih meseci njegovog života.

Ovi faktori, zajedno sa njegovim hroničnim alkoholisanjem, suverovatno bili više nego dovoljni da izazovu hronične probleme sa jetrom i njen konačan prestanak rada - za šta se veruje da je i bio njegov finalni uzrok smrti.

U nedelju će biti 196. godišnjica od Betovenove smrti u Beču 26. marta 1827. godine. Sam kompozitor je u svom testamentu naveo da bi želeo da doktori prouče njegovo telo nakon smrti da bi otkrili uzroke njegovih bolesti.

Kako su objasnili genetičari sa Univerziteta u Bonu:

Betovenu bolest je ograničila opseg njegovog stvaralaštva, dok je doktore uvek intrigirala misterija šta je odista bio njen uzrok.

Još od njegove smrti naučnici su pokušavali da sastave deliće misterije smrti Betovena posebno se fokusirajući na njegovu istoriju bolesti. Do sada ponuđeno je kao odgovor prava plejada odgovora koji su svi bili u igri kao izvor njegovih mnogih boljki.

U modernom dobu, posebno sa napretkom DNK tehnologija, naučnici su uspeli da izdvoje genetske tragove iy kose Betovena. Fokusirali su se na 5 vlasi čija autentičnost je najviše potvrđena.

Pored navedenih, pregledali su i druge vlasi kose za koje se smatra da su pripadale Betovenu.

Prethodne analize kose utvrdile su da je Betoven patio od trovanja olovom, međutim na kraju je taj uzorak potvrđen kao pogrešan jer je utvrđeno da je kosa pripadala ženskoj osobi.

Nakon što su očistili svaku vlat kose jednu po jednu, naučnici su rastvorili deliće u tečnosti i iz nje izvadili delove Betovenove DNK.

Ekstrakcija gena je zaista bio komplikovan zadatak, sobzirom da se DNK niz rastvorio u više manjih delova i fragmenata. Međutim, nakon što je iskorišćeno skoro 3 metra Betovenove kose, uspeli su da sastave DNK niz u dovoljnoj meri da je bilo moguće izvršiti analizu u cilju otkrivanja mogućih genetskih defekata koje bi vodile ka bolesti.

Iako nije otkriven nikakav genetski dokaz za njegove teške probleme sa stomakom, istraga je dala iznenađujuće rezultate. Tokom testiranja DNK u potrazi za živim rođacima Betovenove familije, naučnici su otkrili promenjen Y hromozom koji se prenosi sa oca na sina. Iako se taj Y hromozom poklapao sa 5 živih muških potomaka, nije se poklapao sa kompozitorovim - što znači da je pre Betovenovog rođenja postojalo dete "rođeno van braka" u prodičnom stablu kompozitora.

Glavno pitanje uzroka gubitka slua kompozitora je i dalje ostalo nepoznato i biće teško ga otkriti u budućnosti. Najviše iz razloga jer nam genetika pokazuje samo polovinu slike, deo slike koji se odnosi na životne navike koje utiču na formiranje mnogih bolesti i dalje nam je misterija.