Najveći procenat smrti ženske populacije u antičkom dobu bio je na porođaju....

Šta imaju žene iz Novog Carstva starog Egipta i britni Spirs zajedničko? Tetovaže na na malim leđima i guzi - poznatim u popularnoj kulturi pod imenom tramp stamp 😁.

Mesto Deir-El Medina u gornjem Egiptu, koji se zapravo odnosi na južni deo zemlje, je podosta drugačiji od klasičnog staroegipatskog lokaliteta. Nije sagrađen u čast niti jednog faraona ili boga, niti služi da ovekoveči neku grandioznu vojnu pobedu ili događaj. umesto toga, lokalitet je bio dom radnicima i umetnicima koji su podigli obližnju Dolinu kraljeva.

Kao takav, lokalitet nam daje retku šansu da vidimo kakav je život bio za običan narod starog Egipta.. iskopavanja su otkrila fragmente života antičkih radnika, kako su živeli, kako su umirali i kako su upadali u probleme sa nadležnima kada zabušavaju na radu 🤭.

Nova studija od strane arheologa Ane Ostin i Mari Lis Arnet je otkrila drliće kroz koje možema da pogledamo u još intimniji deo života žena antičkog Egipta - porođaj. Kako je izjavila Ostin:

Porođaj je bio jedan od najvažnijih ali i jedan od najopasnijih perioda u životu žena antike. Tu mislim i na opasnosti tokom samog porođaja, kao i na one nakon njega.

Najvećim delom duge istorije čovečanstva, porođaj je bio jedan od najopasnijih i najrizičnijih događaja koje je jedno ljudsko biće moglo da iskusi i odgovorno je za jedno od 20 žena koje su prošle kroz njega. U antici, u periodu daleko pre otkrića bacila, bakterija i antibiotika, činjeno je sve što je bilo u nečijoj moći da se sigurno prođe kroz to traumatično iskustvo - sve je korišćeno od narodnih lekova, molitva, magije, žrtvovanja pa sve do bajalica protiv uroka i zlih duhova.

Za stare Egipćane najvažnija stvar je bila tetovaža. 😃

Kako dalje objašnjava Ostin:

Naši najskoriji nalazi tetovaža na figurinama i mumifikovanim ostacima svi ukazuju na povezanost simbola i bogova koji zaštitnici majki, dece i porođaja. Tako da je jedna od najverovatnijih mogućnosti da su ove tetovaže kao zaštita pre, tokom i posle porođaja.

Niko među nama najverovatnije nikada nije asocirao antički Egipat sa trendom iz dvehiljaditih i tetovažama na malim leđima, popularnim tramp stamp tetovažama. Međutim, veliki broj egipatskih novotkrivenih tetovaža je upravo to i bio, kako po izgledu tako i po mestu gde se nalaze.

Široki i simetrični dizajni ukrašavaju tela mumifikovanih žena na lokalitetu pozivajući bogove i same magijske simbole da pruže zaštitu onome ko ih nosi tokom porođaja. Velika većina se nalazi tik iznad guzova, dok ima i primera koji se nalaze visoko sa unutrašnje strane butine.

Međutim, verovatno da su postojale i na drugim delovima tela, ali usled toga što istraživači više ne odmotavaju mumije, dokazi se mogu naći samo slučajno.

Kako dalje navodi Ostin:

Našli smo veliki broj varijacija u samim tetovažama. Čak iako nađemo isti dizajn, ne nalazi se na istom delu dela. Među ljudskim ostacima našli smo tetovaže samo među odraslim Egipćankama iz perioda Novog carstva, ali postoje i predstave koje prikazuju tetovaže i na mlađim ženama i devojkama. Stoga se jasno vidi da je praksa polno obeležena i fokusirana na žene. Još uvek pokušavamo da otkrijemo kakvu je ulogu tetoviranje konkretno imalo u samom egipatskom selu.

Iako su tetovaže mnogima obeležje moderne kulture, taj impuls da se dekoriše telo mastilom postoji u ljudskoj civilizaciji hiljadama godina. Zapravo, ono što je najzanimljivije kod ovog nalaza iz starog Egipta nije to da su stari Egipćani sebe tetovirali, nego to pitanje iz kog razloga nemamo daleko više dokaza za tu praksu?

Posedujemo vrlo ograničen korpus dokaza o tetoviranju u starom Egiptu, tako da se čini da nisu bile česta pojava, ali sa druge strane tek smo sada počeli da proučavamo tetovaže. Na što više primera tetoviranja naiđemo to sam sve više šokirana činjenicom koliko je naše poznavanje skadnevnog života starog Egipta sterilno i oslonjeno na uniformnost pisanih izvora. Ovo selo (Deir-el Medina) je jedno od najbolje dokumentovanih u celom Egiptu, a ipak niti jedan tekst ne pominje tetoviranje.

Samim tim je otkriće ovih nalaza tetoviranja na neki način i duplo otkrovenje. Na papiru Ostin i Arnet su otkrili nešto vrlo jedinstveno - praksu za koju se jedva znalo da je postojala u starom Egiptu među populacijom za koju retko čujemo u pisanim izvorima perioda.

Kao praksa među ženama, tetoviranje otkriva neke od najvećih problema sa kojima su se one suočavale i način na koji su se one nosile sa njima. Tetovaže nam daju način da vidimo nešto tamo gde su pisani izvori tihi.

Autor: redportal.rs