Da li je na pomolu tektonski udar u nauci? 🤠

Da se dogodi to čudo, tajming ne bi mogao biti lepši. Tačno je 100 godina od najvećeg otkrića u istoriji egiptologije, Tutankamonogov groba. Međutim, sada se pomaljaju naznake obećavajućeg novog otkrića u arheologiji starog Egipta.

Naime arheolozi su otkrili tunel ispod Taposiris Magna hrama, zapadno od antičke Aleksandrije, za koju sumnjaju da bi mogla da vodi ka grobnici jedne od najvećih i najpoznatijih kraljica u ljudskoj istoriji - Kleopatri. Dokazi da je to zaista tako su još uvek oskudni, ali bi takvo otkriće zaista bilo tektoski šok u svetu akademije i kulture. Tako veliki nalaz i otkriće redefinisao bi sve što znamo o starom Egiptu i kraljici Kleopatri.

Tumačeći reči antičkog autora Plutarha, koji je autor biografije Kleapatrinog muža i rimskog generala Marka Antonija i koji nam je najveći izvor za istoriju poslednjih dana vladavine egipatske kraljice, Marko Antonije i Kleopatra su zajedno sahranjeni unutar velelepnog i monumentalnog Kleopatrinog mauzoleja.

Prema Plutarhu, na dan kada je Oktavijan Avgust sa svojim rimskim legijama upao Egipat i zauzeo Aleksandriju, Marko Antonije je izvršio časni rimski ritual samoubistva padajući na svoj mač izdahnuvši u Klepatrinim rukama nakon čega je položen u mauzolej. Dve nedelje kasnije, kraljica Kleopatra je otišla do mauzoleja gde je izvršila pogrebni obred i potom oduzela i sama sebi život na način koji je nama i dalje nepoznat (u popularnoj kulturi se odomaćilo mišljenje da je pustila otrovnice da ujedu), Nakon toga je i ona odneta u mauzolej i položena pored svog muža.

U haotičnim danima nakon toga, sin Marka Antonija (Marko Antonije Antilije) i Kleopatrin sin (Ptolomej XV Cezar, poznat i pod imenom Cezarion odnosno "mali Cezar") su ubijeni od strane rimskih vojnika i njihova tela su najverovatnije takođe položena u mauzoleju.

U slučaju da su sumenje istinite i da Klepatrin mauzolej nije nestao pod talasima Mediterana zajedno sa ostalom istorijom helenističke Aleksandrije, otkriće njihovih grobnica bi predstavljalo događaj bez presedana - kako u naučnoj zajednici tako i šire.

OTKRIĆE KOJE BI REDEFINISALO ISTORIJU

Iako mauzoleji i grobnice mnogih poznatih istorijskih ličnosti i dalje stoje, poput mauzoleja Oktavijana Avgusta u Rimu, njihov sadržaj je pre više stotina godina opljačkan i raznesen na četeri strane sveta, izgubljen za nas zauvek.

Jedan od retkih primera koji je preživeo je grob makedonskog kralja Filipa II, oca Aleksandra Velikog, koji je otkriven u Vergini sedamdesetih godina prošlog veka. Grobnica je otkrivena potpuno očuvana, što je omogućilo decenije naučnog istraživanja njegovog sadržaja čime je naše znanje antičke Makedonije nemerljivo unapređeno. U slučaju Kleopatrinog mauzoleja, uticaj bi bio nemerljivo snažniji i jači odrazio bi se u sve domene istorije i arheologije.

PITANJE ETIKE I KLEOPATRINOG GROBA

Do dan danas, nijedan grob Ptolomejskog vladara nije otkriven. Prema istorijskim izvorima, svi vladari dinastije su bili sahranjeni u kvartu Aleksandrije gde su se nalazile palate koji je tokom vremena i erozije obale sav završio na dnu Mediterana.

Samo arhitektura i materijalni sadržaj grobnica bi dao materijala naučnicima za decenije istraživanja i purižio informacije bez presedana o Ptolomejskom kraljevskom dvoru koji je bio fuzija makedonske i egipatske kulture. Ali ako su i Kleopatrini ostaci takođe tamo, dali bi nam nemerljivo više odgovora - sve od razloga smrti, fizičke pojave pa čak i odgovor na pitanje njene rase.

Na kraju ostaje pitanje, da li bi trebalo da se nadamo otkriću Kleopatrinog muzeja i da li bi smeli da ih diramo? Od Tutankamona pa sve do običnih Egipćana čije mumije su bile iskopavane tokom proteklih vekova, postoji duga istorija lošeg tretiranja i nepoštovanja prema posmrtnim ostacima. Iako su dani odmotavanja mumija kao forme zabave u Viktorijanskom dobu 19. veka daleko za nama, postoji opravdana briga i pitanje od strane onih koji se bave očuvanjem kulturnog nasleđa da se moraju uvesti određeni postulati poštovanja prema preminulom tj. prema našim precima.

Suštinski, iako bi otkriće Kleopatrine grobnice bio neprocenjiv i nemerljiv događaj za nauku, da li mi imamo prava da negiramo kraljici mir i privatnost u smrti - sve ono što nije imala za svog života?

Autor: Redportal.rs