Džingis-kan je ujedinio sva mongolska plemena i stvorio mamutsku imperiju koja se, u vreme njegove smrti 1227, prostirala od Pacifika na istoku pa sve do Ukrajine i Poljske na zapadu. Njegovi naslednici su nastavili dalje i dodali, već tada teritorijalno najvećoj imperiji u istoriji civilizacije, još više teritorije.
Stoga je postavlja pitanje, gde je ovaj moćni vladar sahranjen? Da li poseduje monumentalnu grobnicu po uzoru na staregipatske piramide ili pak mauzolej sa terakota ratnicima po uzoru na kineske careve?
Odgovor je kratak, grob Džingisa-kana je nepoznat i i dalje je pod velom misterije njegoo večno prebivalište. Takođe, malo je verovatno da ćemo u skorije vreme otkriti njenu lokaciju. Pored toga, dosta ljudi u samoj Mongoliji bi više voleli da se ona i nikada ne otkrije, jer je za njih veliki Kan skoro pa božansko biće koga se sećaju i poštuju sa religioznim žarom.
Grobnica, gde god da se nalazi, je ekstremno važna za narod Mongolije.
Jedna od mogućih lokacija za koju se špekuliše je istočna provincija Kenti gde je rođen. Kako objašnjava Nensi Šteinhard, profesor Istočno-azijske umetnosti na Univerzitetu Penislvanija Pen muzej:
Mislim da je njegov grob u planinama Kentli provincije, ali nažalost smatram da ga u skorije vreme niko neće naći.
Savremenici Džingisa-kana i izvori njegovog vremena su posve tihi kada je pitanje mesta njegove grobnice ili kako je ona mogla izgledati. Ne postoji nikakav pisani izvor ili arheološki nalaz kojhi bi mogao posvedočiti o njenom izgledu pa čak i o mogućoj lokaciji. Istraživači su 2014. uz pomoć satelitskih slika pokušali da urade rekognosciranje terena, otkrivši mnoštvo grobova - ali niti jedna nije bila ona od velikog Kana.
Izvor pod imenom Tajna istorija Mongola, koji je napisan neposredno nakon smrti Džingisa-kana, ne pominje uopšte postojanje bilo kakve grobnice već samo navodi poetično da se Kan "uzdigao na nebesa" 1227. godine.
Međutim, u okviru teksta jasno se navodi da je Džingis-kan bio veoma vezan za Burkan-Khaldun, svetu planinu u Kenti provinciji. Tekst navodi i da je u jednom trenutku u ranom periodu njegovog života, Kan iskoristio planinu da pobegne od neprijatelja koji su ga gonili. Tekst citira samog Džingisa-kana koji kaže:
Ljubav koju je Kan gajio prema ovom mestu i prema ovoj planini navela je mnoge da misle da se grob upravo nalazi tu u planinama - međutim ona nikada nije otkrivena.
Kada je preminuo sa 67 godina, Džingis-kan i njegova armija su bili u ratu sa narodom po imenu Tanguts, u današnjoj severozapadnoj Kini, zbog čega mnogi misle da bi vraćanje njegovog tela u Mongoliju bio težak podvig. Mesto ratnih operacija je bilo udaljeno oko 500 kilometara od današnje moderne granice između Mongolije i Kine. Pride, Mongoli tog perioda najverovatnije nisu poznavali tehnike mumifikacije tela preminulog i verovatno bi bili primorani da sahrane Džingis-kana negde drugde jer ne bi bili sposobni da prenesu njegovo telo u Mongoliju pre no đto se potpuno raspadne. Zbog toga jedno od glavnih mesta na koje se sumnja da je moguća lokacija groba Kana je i region Ordos u severozapadnoj Kini.
MARKO POLO
Venecijanski istraživač Marko Polo, koji je živeo od 1254. do 1324. godine, proveo je oko 17 godina u Kini. U svojoj knjizi Putovanja Marka Pola, naveo je da je oko 20.000 ljudi koji su znali lokaciju grobnice pobijeno da bi se mesto očuvalo kao tajna. Polova putovanja su zapisana u knjizi čiji je autor Rustičelo Pisa, a sama knjiga je objavljena oko 1300. godine.
Iako su Poloove tvrdnje ponovljene u različitim pričama o Džingis kanu, sam Marko Polo je pisao decenijama nakon Džingis-kanove smrti. Pored toga, verodostojnost mnogih tvrdnji Marka Pola je pod velikim znakom pitanja i iz toga razloga se ne zna koliko bi se njemu moglo odista verovati.
Ukratko, potraga se nastavlja.
ISTORIJA: Kako li su kakili stari Rimljani? 🤔💩
Autor: redportal.rs
