Beogradski sajam podelio je sudbinu kao i mnogi slični objekti širom sveta, postao je bolnica i deo sistema borbe protiv globalne pandemije koronavirusa.
Kada je sagrađen pre više od 6 decenija, iako nije bio predviđen kao bolnica, uspešno je izašao na kraj sa tim izazovom i i dan danas je jedan od najfunkcionalnijih objekata u Beogradu.
Sajam je građen od 1954. do 1957. godine prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Sajam je zamišljen kao savremeni urbanistički kompleks kome srž čine tri izložbene hale međusobno povezana pasarelama. Kompleks je podignut na obali reke Save, na prostoru na kome je još od kraja 19. veka započeta izgradnja industrijskih objekata.
Deceniju kasnije, u neposrednoj blizini, biće izgrađeni autoput, most Gazela i mostarska petlja. Na taj način se sajam našao uz glavnu saobraćajnu arteriju koja je povezivala južnu i srednju Evropu.
Nakon Drugog svetskog rata obnova starog sajmišta, prve lokacije na kojoj je u Beogradu bio Sajam, nije ni razmatrana jer je tokom trajanja okupacije Nemačka sajmište korišćeno kao koncentracioni logor u kome je ubijeno više od 10.000 ljudi.
Stoga se pristupilo potrazi nove lokacije za sajam.
Narodni odbor Beograda je 1953. godine doneo odluku da na desnoj obali Save podigne Sajam, i da arhitektonsko rešenje bude što modernije. Arhitekta Milorad Pantović je u tu svrhu dobio zadatak da obiđe sve sajmove Evrope i da osmisli nešto što nikada pre nije viđeno u Beogradu - pantović je dobio odrešene ruke da projektuje kako želi.
On je odabrao da prati duh najvećih evropskih dostignuća u izgradnji takvih objekata, ali je odlučio da se oslanja na tradicionalne kružne oblike vizantijskih formi. Sajam je izgrađen na modelu kupolastih hala od prenapregnutog betona i svaka pojedinačna hala (naročito kupola 1 sa rebrastom kupolom raspona 97 metara) u trenu građenja predstavljala je pravi arhitektonski i građevinski podvig, kao i veliko konstruktorsko ostvarenje, koje je moglo da se poredi sa najpoznatijim svetskim primerima svoga vremena. Na taj način je Beogradski sajam još dok se gradio privukao pažnju svetske javnosti, a zbog samog raspona kupole Hala 1 je dugo bila jedinstvena u svetu.
Sajam je otvoren 23. avgusta 1957. godine i odmah opravdao svoje postojanje pokazavši zašto je taj objekat morao biti jedan od najlepših u svetu. Na otvaranju sve hale bile su prepune izlagača, dok je samu manifestaciju koja je otvorila sajam posetilo više od milion izlagača.
Posle samo nekoliko manifestacija ugovoreni su poslovi u vrednosti od više miliona američkih dolara i tako se za kratko vreme Beogradski sajam isplatio državi i u potpunosti opravdao svoju potrebu.
U čuvenoj Hali 1 organizovano je mnogo sportskih i kulturnih događaja koji su obeležili istoriju našeg grada. Tu je 1958. godine počelo emitovanje programa Televizije Beograd i prvi Dnevnik koji je vodio Mića Orlović. U trenu kada je i Beograd dobio svoj tv program, u svetu je tek dvadesetak gradova moglo time da se pohvali.
Danas hala 1 je, zbog svojih arhitektonskih rešenja i načina izgradnje, proglašena za spomenik kulture.
IZVOR: You Tube / Priče o Beogradu
SRBIN koji je PREŽIVEO brodolom TITANIKA 🛳
Potpuno POMRAČENJE MESECA u ponedeljak 🌘
DONČIĆ obezbedio majstoricu! 🏀
Ovo alkoholno piće SPREČAVA pojavu DEMENCIJE 🥂
Autor: redportal.rs / Goran Vesić "Priče o Beogradu"
