Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".
Dr Miodrag Lazić rođen je 1955. u Zemunu gde je završio osnovnu školu. Otac mu je bio oficir JNA pa dobija prekomandu te se porodica preselila za Niš.
U gradu na Nišavi završava gimnaziju i studije medicine. Hirurgiju je specijalizovao na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj tridesetoj godini.
Specijalizaciju je završio u Vojnoj bolnici u Nišu, a nakon toga se zapošljava na Hiruršku kliniku Kliničkog centra u Nišu. Od 1991. do 1996. bio je ratni hirurg dobrovoljac.
Kada je koronavirus nastupio iako je imao mngo pridruženih bolesti hririg Lazić nije hteo da se krije već je među prvima bio na raspolaganju državi.
Iako je bio u teškom stanju on je preko prijatelja poručio poslednje reči:
Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC 2 meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav. Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".
Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda."
Preminuo je 14. aprila 2020. u Nišu. U njegovu čast širom Srbije i Republike Srpske puštana je pesma Marš na Drinu.
Urgentni centar KC u Nišu zove se po ovom cenjenom doktoru, kao i srednja medicinska škola.
Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC 2 meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav. Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu". Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda."
