Nadahnuće, strpljenje, kamen, staklo, čelik 😍
Kamen je uslužan, ne govori mnogo osim govorom svojih tekstura i boja. U mom mozaiku kamen je samo nota koju ja uklapam u svoju harmoniju, rekla nam je Bisenija Tereščenko, akademska slikarka i mozaičarka 🎨. Umetnica, čije je delo zaštitni znak Andrićgrada, izlagala je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi. Njeni samostalni autorski radovi utkani su u mnogobrojne sakralne i javne objekte, recimo, Crkvu rođenja Presvete Bogorodice (Beograd), Crkvu Svete Petke (Romanovci), Tržni centar Milenijum (mozaik postavljen u enterijeru, Beograd).
U intervjuu za Redportal.rs Bisenija nam je otkrila pred kojim prizorom je ostala bez daha, kako bi u 5 reči opisala svoj rad na mozaicima, omiljenu muzičku aplikaciju, kao i bez kog slatkiša ne može 😅.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Pred kojim prizorom si ostala bez daha? 🧐
Izrazi kultivisanog ljudskog talenta ostavljaju nas bez daha u muzejima, na koncertima, jer srce brže lupa i traži više kiseonika 💕. Takođe, sama, integralna priroda, inspiracija, okvir, polazište najlepšim osećanjima i harmoniji zahteva duboko disanje da bi se u potpunosti doživela (inspiracija prirodom trijumfuje u pomenutim muzejima). Lepota plesa, fizičkog napora koji nešto stvara, osvaja vrhove na razne načine, takođe traži dodatni kiseonik, što svežiji i što čistiji 💫.
Koju samostalnu izložbu posebno pamtiš?
Istakla bih izložbu na Mećavniku koja je pokrenula lepu avanturu da se ostvari jedna „stalna postavka” u vidu velikih mozaika u Andrićgradu. Te velike kompozicije su izraz moje lične mašte i sposobnosti, a ujedno i mozaički spomenici nekim višim vrednostima. Teme koje sam predstavila u saradnji sa timom saradnika veličaju „malog” čoveka i one koji su zaslužili da ih istorija po imenu pamti ☝🏻.
Druga izložba koju ističem je ova zadnja što je u toku u galeriji Narodnog muzeja u Čačku, gde nastupam sa Nebojšom Savovićem Nešom. Skulpture u kamenu pomenutog vajara su odmereno raspoređene u prostoru galerije, zajedno sa mozaicima koji galerijom dišu dubokim dahom. Sve to posetiocima deluje kao ulazak u hram likovnog umeća 2 zrela autora koji koriste kamen kao plemeniti materijal za izražavanje.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Autorka si mozaika Mlada Bosna u Andrićgradu. Koji je bio najizazovniji deo rada na njemu? 🤔
Kada malo razmislimo, možemo videti da su nam rokovi u životu, kao i sam rok života, ograničeni i određeni nekim nametnutim rasporedom. U isto vreme taj dinamični tempo životu daje karakter. Pri radu na mozaicima u Andrićgradu najteže mi je bilo ispoštovati rok od 3 meseca u okviru kog je trebalo osmisliti i uraditi veliku mozaičku površinu „Mlada Bosna” od 3 m x 8 m... Pred kraj sam se razbolela i nisam mogla da hodam nekoliko meseci. Ipak, uvek me raduje kad vidim te mozaike u glavnoj ulici Andrićgrada koji svedoče o naporu ljudskog (a možda i nadljudskog) truda, talenta i organizacije.
Opiši u 5 reči svoj rad na mozaicima.
Nadahnuće, strpljenje, kamen, staklo, čelik.
Šta sve kamen može da nam kaže?
Kamen je uslužan, ne govori mnogo osim govorom svojih tekstura i boja. U mom mozaiku kamen je samo nota koju ja uklapam u svoju harmoniju. Nemušti jezik prirode koja ga je stvarala milenijumima obogaćuje sliku i daje joj duboki ton plemenitosti višeg smisla 😊.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Koje su sličnosti, a koje razlike između bajki i mozaika? 😅
Bajke su arhajske a i kamen je, one su kost mašte, kao što je kamen kost zemlje. Pričaju o avanturama duha koji se otkriva i gradi i kroz nepoznato dajući pojavama i snažnim osećanjima definiciju i kolorit simbola. Kamen takođe predstavlja okamenjenu avanturu samog stvaranja planete Zemlje. On sadrži najviše pigmenta u neživoj prirodi. Ta njegova koloritnost i narativnost mogu se uporediti sa bajkom. Svaki kamen bi mogao biti inspiracija za jednu dugačku bajku 😍.
Kako bi opisala čežnju? 🤔
Čežnja je neutoljena, prirodna težnja za životom, ili bar slamkom van utegnutog svežnja. Čežnja je treći pol među sudbinom i razumom.
Najtužnija reč je…?
Nedavno sam završila i izložila mozaik na temu sintagme – never more (nikad više), koju je crna prica ponavljala u pesmi „Gavran” E. A. Poa. Te 2 reči su mi uvek ulivale tugu i nevericu. Mozaik sam nazvala „Kameja protiv mrskih ideja”.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Da možeš biti ptica na jedan dan, koja bi bila i zašto? 🕊
Bila bih slavuj u nekoj velikoj šumi. Možda su svi umetnici upravo to – slavuji u prirodnoj tkanici i klanici lepote i strasti (kako pišem u jednoj svojoj pesmi „Čučuk Stana naših dana”).
Jednobojne ili šarene suknje?
U dilemi šta da obučemo, najpouzdanije je osetiti sopstveno raspoloženje. Nešto nas jednog dana posebno zabavlja da nosimo, ili što davno nismo nosili, ili tek što je tek nabavljeno... Nekad se jednostavno inspiracija nadoveže na raspoloženje i prigodu dana. Ja se povodim onim što me „vuče” i zabavlja, dok sam ranije više mislila na tuđe poglede. Prigoda i pristojnost, poštovanje specifičnih okolnosti se podrazumevju.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Slatkiš bez kojeg ne možeš? 😁
Med, jer je plemeniti derivat cveta i pčele, čudesna mirisna tvar, bazna, nekvarljiva, zdrava, plemenita poput tečnog ćilibra 🍯.
Najgotivnija aplikacija za muziku? 🎶
Koristim samo Jutjub.
Otvaraš Viber/WhatsApp grupu za kolege mozaičare. Kako je nazivaš i koje prve 3 osobe ubacuješ?
Nazvala bih je po ranije već osnovanoj grupi uskog kruga mozaičara koji su radili na mozaicima za Andrićgrad. Naziv je bio interna šala, ironična, jer smo teško zarađivali novac. Zvali smo se – Skupa grupa. Ako već treba da odaberem, kao prva 3 bih navela Jelicu Durković, Tanju Benderać Vučićević i Predraga Todorovića. Svi su oni odlični slikari i vrlo iskusni staraoci u teškoj disciplini – mozaik.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
U kome/čemu ti uvek pronađeš nadu?
Nadu najlakše nađem u deci kada su zdrava i kada punim zamahom napreduju u okviru svojih potencijala. Stvaranje mi uliva nadu u besmrtnost lepote na nivou umetničkog dela.
Poruka za naše čitaoce, gledaoce i slušaoce? 😊
Julija Borisova, velika ruska glumica, rekla je da sudbinu čoveka određuju talenat i karakter. Ja bih dodala da je talenat urođen, a karakter je na zadatku da taj dar kultiviše i izvešti do virtuoznosti. Bernar Šo je kazao da čovek nije tu da traži sebe već da stvara sebe. Odgovornost se sada, pre svega, svodi na ekonomiju vremena. Oduzeta nam je dosada koja je divna bela tabla na kojoj nastaju ideje. Ne zabavljati se instant sadržajima koji zavaravaju i (mada je to često teško), karakterno, odlučno ih odbiti. Vera u duge amplitude sveta oko sebe, kulture, prirode, napora i rada izgrađuje čoveka u monolit. Virtuelnost nas smanjuje do nevidljivosti, kompleksa i mizerije.
Foto: Redportal.rs/Privatna arhiva
Autor: redportal.rs / Jovana Radić
