Prošlo je već dosta decenija od kako je ime ukrajinca Pavela Krata prestalo da se spominje u Beogradu, budući da ga je vlast nove Jugoslavije proterala početkom 50-ih godina, nakon što je došlo do razlaza sa SSSR-om.
Ipak, iako Pavel napustio našu prestonicu odavno, dva njegova najpoznatija dela i dalje žive i deo su svakodnevnice Beograđana. Radi se o dve zgrade koju odlično poznajemo - zgrade BIGZ-a i zgrade Pošte na Železničkoj stanici. Istina, kada je ova druga u pitanju, Pavelu se možemo zahvaliti samo zbog sadašnjeg izgleda, iako je ta zgrada izgleda dosta drugačije pre rekonstrukcije koju je izvršio po zahtevu novih vlasti posle Drugog svetskog rata.
Foto: Printscreen YouTube/NZ
No, krenimo redom. 🧐
Neobična stvar kada je ovaj čovek u pitanju je što se o njemu zapravo vrlo malo zna i dan danas. Veruje se da je rođen 1907. godine, ali ono što je sigurno da je u Kraljevinu SHS došao nakon boljševičke revolucije u Rusiji. Ipak, on je imao jednu specifičnu razliku u odnosu na svoje sunarodnike koji s dolazili iz te zemlje, budući da je ostao u bliskom kontaktu sa novouspostavljenim vlastima u SSSR-u, odnosno, bio je saradnik boljševičke obaveštajne službe.
Budući da kralj Aleksandar nije mogao boljševicima da oprosti ubistvo cara Nikolaja i njegove porodice, do te mere da je zabranio rad Komunističke partije, Krat je morao d abude jako oprezan u svom delovanju, pogotovo što se zaposlio u birou poznatog srpskog arhitetke Dragiše Brašovana.
Tako se desilo da je na državnom konkursu za zgradu nove štamparije 1933. godine prvu nagradu osvojio upravo Brašovanov biro, i to ni manje ni više, projekat koji je nastao na Kratovom nacrtu. Istina, Brašovan ga je dodatno unapredio, ulepšavajući ga elementima tada popularnog bauhausa i češkog kubizma.
Foto: Printscreen YouTube/NZ
Nažalost, iako u potpunosti završena krajem 30-ih godina, zgrada nije bila useljena u jesen 1941, budući da je bila oštećena u nemačkom bombardovanju Beograda aprila te godine.
Ipak, Krata nemačka okupacija nije mnogo potresla, tako da je nastavio da radi i pod novom vlašću. Tako se desilo da je od Nemaca dobio nalog da izgradi pomoćnu zgradu na beogadskoj železničkoj stanici, budući da je i ova zgrada pretrpela oštećenja za vreme aprilskog bombardovanja. I ovu zgradu je ovaj neobični Ukrajinac projektovao u modernističkom maniru, na način na koji je radio zgrade i sa Brašovanom.
Ono što je neobično jeste da je i oslobođenje Beograda Krat dočekao raširenih ruku. Budući da su ga sovjeti podržali, on brzo postaje jedan od vodećih arhitekata pod Titovom vlašću, dok je njegov bivši šef, Brašovan, sklonjen u biro preduzeća Trudbenik.
Pored ostalih, Krat je projektovao i zgradu Infomrbiroa, koja nikad nije sagrađena. Ovo je od njega tražio lično predsednik Josip Broz, jer je imao želju da se sedište ove organizacije postavi baš u Beograd.
I pored ovog projekta koji nikad nije realizovan, jedan jeste, a svedoci smo tog rada i danas. Naime, budući da je zgrada pošte kod Železničke stanice. Ova zgrada, inače delo arhitekte Momira Korunovića je inače bila jedna od najlepših i najupečatljivijih beogradskih zgrada. Nažalost, tokom savezničkog bombardovanja 1944, ova zgrada je bila teško oštećena, tako da je nakon rata Krat dobio nalog da je rekonstruiše.
On joj je dao skoro potpuno izmenjen izgled, koji je bio u dugu uprošćenog socijalističkog realizma, tako da je upećatljiva fasada koja je rađena u specifičnom srpsko-vizantijskom stilu u potpunosti uništena.
Foto: mapio.net/NZ
Ipak, ni Krat nije mogao večno da prolazi bez ikakvih posledica. Budući da je sukob na relaciji Tito-Staljin dosta zaoštren 1948. godine, on je, zajedno sa mnogim drugim emigrantima tadašnjeg SSSR-a, proteran. Dugo se verovalo da je svoj život završio u Sibiru, međutim, kasniji dokumenti govore u prilog tome da je početkom pedesetih ipak prebačen u Kazahstan, u kojem je nastavio da se bavi svojim poslom - projektovanjem zgrada.
Staljinova vlast nijednom od povratnika nije verovala, pa ni ovom arhitekti, koji je najveći deo života proveo kao špijun, tako da on nije mogao da zauzima visoke pozicije po povratku u zemlju.
Tako je ovaj čovek tokom svog života, kako je to Goran Vesić napisao u svojoj knjizi Priče o Beogradu, ujedno bio i crvena mrlja na belom platnu tokom međuratnog perioda, ali i bela mrlja na crvenom platnu nakon povratka u svoju zemlju.
IZVOR: YT / Priče o Beogradu
Zanimljivo je da su troteklih godina su donete odluke kojima će zgrada BIGZ-a biti renovirana, a zgrada pošte u Savskoj biti rekonstruisana, kako bi joj se vratio pređašnji izgled. Taj primer samo još jednom pokazuje da se prave, klasične vrednosti, i pored svakakvih nedaća i nesrećnih okolnosti, uvek vrate u kulturnu svest i izbiju na površinu.
Foto: gradnja.rs/NZ
Priče o Beogradu 📝 NOVI SJAJ SRPSKIH KRILA ✈✈✈
PRIČE O BEOGRADU: Šta su to BITPAZAR i BULBULDER? 🤔🌃
Autor: redportal.rs
