Sveštenik Branko Dobrosavljević rođen je 1886. godine u Skadru kod Vojnića. Završio je osam razreda gimnazije sa ispitom zrelosti i bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1908. Rukopoložen je za đakona pa za prezvitera 1909. godine. Službovao je u parohijama u Buvači, Radovici i Veljunu. Odlikovan je Ordenom Svetog Save i Ordenom jugoslovenske krune petog stepena.
Na Đurđevdan 6. maja 1941. godine, na dan svoje krsne slave, protu Branka uhapsile su ustaše koje je predvodio Ivan Šajfar iz Veljuna. Toga dana uhapšeno je preko 500 Srba, među njima i sveštenik Dimitrije Skorupan, paroh iz Cvijanović Brda i sin prote Branka, Nebojša.
Najpre su bili zatočeni u žandarmerijskoj stanici u Veljunu, a sutradan 7. maja odvedeni su i poubijani kod Hrvatskog Blagaja u šumi zvanoj Kestenovac.
Ustaše su naterale protu Branka da svome živom sinu čita opelo.
Godine 1946. mučeničke mošti prote Branka i ostalih stradalih Srba prenesene su u zajedničku grobnicu u Veljunu.
Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve 1998. prota Branko Dobrosavljević proglašen je za sveštenomučenika i unet u Imenoslav Srpske pravoslavne crkve kao sveti.
Autor: Zorica Kovačev
