Danas kada se spomene ime Dragiše Mišovića mi po automatizmu pomislimo na ugledni kliničko-bolnički centar koji nosi to ime. Međutim, da ste našem čoveku koji je živeo pre 100 godina spomenuli isto, on bi prvo pomislio na lekara koji je bio poznat u celoj Srbiji - pre svega kao dobar čovek i humanitarac. No, krenimo redom.
Dr Mišović je rođen krajem 19. veka u Kulinovcima kod Čačka. Tokom Prvog svetskog rata služi u srpskoj vojsci, i iako ima svega 17 godina prelazi preko Albanije 1915. godine, da bi posle silnih muka 1916. maturirao u tek otvorenoj srpskoj gimnaziji u Nici (Francuska), i to kao drugi po uspehu u prvoj klasi od oko 600 učenika.
Potom ostaje u Francuskoj u kojoj upisuje medicinu, ali i pristupa Komunističkoj partiji Francuske, zbog čega gubi stipendiju. Ovo ga, međutim, nije pokolebalo tako da postaje doktor medicine 1925. godine u Pragu, a odmah sledeće godine nostrifikuje diplomu na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Tokom narednih godina se ističe u političkoj borbi protiv monarhije, tako da zauzima i važnu ulogu u stvaranju Narodnog fronta. Ipak, za razliku od mnogih komunista tog vremena, Mišović nije bio izričito protiv privatne svojine, već, kako je govorio, samo protiv one svojine koja je nepošteno stečena.
- Protiv nas je prosuto more laži i danas će se još toliko prosuti. Kažu da smo mi plaćenici Moskve, a mi smo samo verni potomci Hajduk Veljka, Tanaska Rajića i drugih naših slavnih predaka, koji su se borili za slobodu svoga naroda, a mi tu borbu samo nastavljamo. Mi izjavljujemo da nećemo dozvoliti da nam komanduje ni Rim, ni Berlin, ni Moskva. Nama se prebacuje da smo protiv privatne svojine, međutim, mi najviše poštujemo privatnu svojinu pod uslovom da je ta svojina stečena isključivo svojim radom i znojem. Nama se podmeće da smo za krv, revoluciju, a mi, bez ikakvog straha i plašenja, otvoreno proglašavamo da mi nismo ni za kakvu krv, jer nam je svaka kap krvi radnog čoveka isuviše i draga i skupa. Mi hoćemo da izvojujemo pravo slobode i hleba za sve. Mi nećemo da robovi postanu gospodari, a gospodari robovi, već hoćemo da svaki čovek ima obezbeđenu egzistenciju pod jednakim uslovima i da hoće da radi - rekao je u jednom od svojih najupečatljivijih govora u hotelu Kasina u Čačku, 1938. godine.
Zbog političkog delovanja biva zatvoren u zatvoru Glavnjača u Beogradu, ali 16. januara 1939. godine se dešava neobična saobraćajna nesreća prilikom koje je vozilo koje ga je vozilo u zatvor udarilo u tramvaj velikom silinom, tako da nakon 2 dana umire u Opštoj bolnici u Beogradu.
Budući da se za njega znalo da od privatnih pacijenata gotovo nikad nije uzimao novac, kao i da je često od svog novca plaćao lekove siromašnim bolesnicima, dr Mišović je stekao veliki ugled u narodu, tako da je njegovoj sahrani u Čačku prisustvovalo više od 15.000 ljudi (podsećamo da se to desilo 1939. godine, kada je ovaj grad bio 4 puta manji nego danas.
Foto: Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta, knjiga treća (str. 432), Beograd 1960./NZ / Javno vlasništvo
Tokom Narodnooslobodilačkog rata, Čačanski partizanski odred, formiran jula 1941. godine, nosio je njegovo ime, a kao što nam je poznato, danas njegovo ime nosi možda i najpoznatiji kliničko-bolnički centar u Beogradu, ali i osnovna škola u Čačku, dok čitav niz gradova (od kojih neki i u Severnoj Makedoniji) ima ulice koje se zovu po njemu.
KBC DRAGIŠA MIŠOVIĆ: Na lečenju 125 kovid pacijenata
Autor: redportal.rs
