Najnovija studija povezala gastrointestinalni trakt sa mentalnim poremećajima

Ljudi oboleli od različitih slučajeva autizma često imaju i disregulaciju imuniteta, koja može da dovede do upale creva, odnosno digestivnog trakta. Do sada, veza između ove dve naočigled nespojive stvari nije bila istražena, međutim nova istraživanja miševa ukazuju da oba simptoma mogu da nastanu usled izloženosti upali još dok je osoba bila u materici.

Studija, objavljena u članku Immunity, otkriva da je citokin zaslužan za upalu interleukin-17a (IL-17a) čini se da igra veliku ulogu i u autizmu i u upali creva - na kompletno različite načine. Prema autorima, prenatalno izlaganje ovom molekulu može da predstavlja zajednički razlog za ova dva komorbiditeta (simptoma koji se pojavljuju zajedno).

Istraživači su započeli svoju studiju ubruzgavajući trudnim miševima substancu koja oponaša viralnu infekciju, aktivirajući imunu reakciju majke. Mladunci rođeni od strane ovih majki prikazuju osobine koje spadaju u spektrum autizma i imune disfunkcije, zbog čega su razvili veoma jaku upalu digestivnog trakta kada su bili izlagani inflamatornim stimulansima kasnije u životu (lošom hranom).

Prethodna istraživanja su već ukazala da je upala nastala tokom prenatalnog perioda izazvala otpuštanje IL-17a, koji može da se umeša u pravilan razvoj mozga fetusa i da izazove autizam. Da bi razumeli da li samo prenatalni kontakt sa ovim proteinom dovodi do imune disregulacije, autori studija stavili su autistične mladunce kod drugih majki i obrnuto.

Rezulatati su posve zanimljivi. Mladunci izloženi upali u materici ali podignuti od strane drugih majki nastavili su da ispoljavaju elemente autizma, ali nisu oboljevali od upala creva. Međutim, oni mladunci čije majke nisu bile inficirane ali su ih odgajale majke koje jesu su dobijali redovno upalu creva iako nisu imali autizam.

Ovaj nalaz ukazuje da iako je neuralni razvitak promenjen pre rođenja, funkcija imuniteta je podložna post-natalnim uticajima. Nakon što su primetili velike razlike u fekalnim mikrobima kod inficiranih i neinficiranih majki, tim je počeo da sumnja da je majčinski mikrobiom odgovoran za uticaj na imunitet mladunca.

Ubrzo su odradili transplantaciju stolice inficiranih majki u miševe koji su odgajeni da nemaju nikakve mikrobe i odmah otkrili da i njihovi mladunci redovno dobijaju upalu creva.

Sve ukupno, studija je jasno ukazala da viralna infekcija tokom trudnoće majke može da joj kompletno izmeni mikrobiom, i da post-natalno izlaganje ovim bakterijama ima negativan uticaj na imunitet mladunčeta.

Epigenetska analiza mladunaca koji su izloženi majčinskom mikrobiomu su otkrili da su njihova bela krvna zrna promenjena na način koji ih tera da proizvode prevelike doze Il-17a nakon kontakta sa patogenima. Drugim rečima, imuni sistem ovih miševa postao je pripremljen da u svakom trenu kao reakciju izazove teške upale digestivnog trakta kasnije u životu miševa.

Međutim, kada su istraživači hemijski blokirali IL-17a u trudnim miševima koristeči antitela, nikakvi inflamatorni problemi se nisu manifestovali.

Komentarišući ove nalaze, glavni autor studije Jun R. Huh objašnjava:

Nije postojalo nikakvo mehaničko objašnjenje zašto pacijenti sa neurološkim problemima nastalim tokom razvoja mozga imaju i deregulisani imuni sistem. Sada smo uspeli da povežem ove dve odvojene stavke, i sve se više čini da je glavni razlog tome izlaganje visokim nivoima inflamacije tokom trudnoće.

Važno je napomenuti, da je ova studija urađena na miševima i da se ne zna da li su ova saznanja primenjljiva i na ljudima. Ipak, autori su zaključili da blokiranje aktivnosti IL-17a kod trudnih žena, koje su sklone različitim vrstama inflamatornih upala, može da se koristi kao terapija da bi se sprečio razvoj neuroloških i imunoloških poremećaja kod dece.

Autor: redportal.rs