Prvi rendgen aparat je u Beograd stigao 1897. godine, nepune dve godine od njegovog otkrića, na inicijativu dr Mihaila Markovića načelnika Vojnog saniteta. Planirano je da bude smešten u Vojnoj bolnici, ali se ispostavilo da je za njegov rad potrebna struja iz gradske električne mreže na koju bolnička zgrada još uvek nije bila priključena. Zbog toga, a verovatno i zato što u bolnici nije bilo lica koje bi umelo njime da rukuje, aparat je instaliran u Institutu za fiziku Velike škole i poveren na rukovanje Đorđu Stanojeviću, profesoru fizike i direktoru Instituta. Stanojević je vršio snimanja pacijenata koje su mu upućivali ili dovodili lekari i sam je izrađivao snimke.
NIKOLU JOKIĆA optužili da je RASISTA! 🏀😳
Među srpskim lekarima postojalo je veliko nepoverenje naspram Rendgenovih zraka i to je možda bio glavni razlog zbog kojeg je nabavka sledećeg beogradskog rendgen aparata realizovana tek posle skoro čitave decenije.
Mladi doktor Nikola Krstić, lekar hirurškog odelenja Opšte državne bolnice, 1906. g. kupio je aparat za svoju privatnu ordinaciju.
Kako biste imali uvid u još sećanja na stari Beograd, predivnih uspomena i fotografija, pozivamo vas da se učlanite u Fejsbuk grupu Bio jednom jedan Beograd. 😊
Na naslovnoj fotografiji je deo kruga Opšte državne bolnice snimljen oko 1930. godine. Na kraju ulice se vidi zgrada u kojoj su bili smešteni Zavod za rendgenologiju (u prizemlju) i Zavod za radijum-terapiju (na prvom spratu) Fotografija je iz kolekcije Miloša Jurišića.
Krstić je iste godine napravio rendgenogram leve šake kralja Petra Karađorđevića u kojoj se duže od tri decenije nalazio projektil zaostao nakon kraljevog ranjavanja u Francusko-pruskom ratu 1870. godine. Taj snimak nije bio prvi rendgenogram napravljen u Beogradu, ali dr Nikola Krstić jeste bio prvi lekar u prestonici koji je samostalno rukovao rendgenskim aparatom i koristio x-zrake ne samo u dijagnostičke, nego i u terapeutske svrhe.
Foto: Био једном један Београд/Jelena Janić Ljubisavljević
Podaci su sa izložbe Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba - od Tesle i Pupina do danas, koju možete pogledati u Muzeju nauke i tehnike do 30. novembra 2021. godine.
Autor: Jelena Janić Ljubisavljević
