Čitava buna izbila je među stanarima iz neposredne blizine studentskog doma protiv bespravno podignute fabrike za štavljenje i preradu kože čiji je vlasnik Šumadija a. d.
Prizori koji su se odigravali pred fabričkom zgradom u ulici Vojvode Bogdana bili su jedinstveni ne samo za Beograd. Nezapamćen je slučaj da je nelegalan i nepravilan rad jednog fabričkog preduzeća bio povod tolikom ogorčenju čitavog jednog kraja i revoltu koji je u nekoliko mahova pretio i da se izlije na prozorska okna bespravno podignute fabrike. Podignuta u gustom naselju, sasvim protivno zakonskim odredbama ova je fabrika više od godinu dana svojim radom u bukvalnom smislu te reči terorisala čitav jedan napredan i lep kraj prestonice. 😡
Glavna neprijatnost koju je fabrika pričinjavala svojim radom bio je oblilat i gust dim od koga građanstvo nije čak ni nedeljom bilo pošteđeno.
Posle više peticija kojima se građanstvo obraćalo nadležnim vlastima konačno je određena jedna stručna komisija koja je imala da utvrdi pravo stanje stvari.
Komisija je radila na licu mesta tri dana, zbog količine nepravilnosti koje su se zapisnički morale konstatovati. Sve ove izlaske komisije građanstvo je koristilo da priredi u Beogradu nezapamćenu vrstu demonstracija. Demonstracije su bile takvog obima da su neupućeni mogli pomisliti da se radi o kakvoj buni.
Kako biste imali uvid u još sećanja na stari Beograd, predivnih uspomena i fotografija, pozivamo vas da se učlanite u Fejsbuk grupu Bio jednom jedan Beograd. 😊
Dolazak komisije čitav kraj je dočekivao na nogama, oko fabričke zgrade. Bilo je preko šest stotina ljudi, žena i dece koji su vikali, protestvovali i pretili.
Pokazivali su ogaravljene fasade svojih kuća, osušene voćke, ruže i šiblje po baštama, kućevlasnici su se žalili da su im se kirajdžije iselile da im kuće zjape prazne i da su dovedeni u očajan položaj, žene su se žalile da ne mogu da otvore prozore od dima i čađi, da sobe ne mogu provetriti i da im se deca ne mogu igrati u baštama.
Na žalbe i vapaje stanara iz okolnih ulica direktor fabrike Alfred Albala je imao retko ciničan odgovor:
- Ako vam ovde smeta dim, a vi idite na Topčidersko brdo tamo je čist vazdu pa se siti nadišite.
Foto: Facebook.com/Jelena Janić Ljubisavljević
Ono što je nađeno porazilo je i samu komisiju sačinjenu od inspektora Ministrastva trgovine i industrije, građevinskog odbora i predstavnika inspekcije rada.
Pre svega konstatovano je da je fabrika instalirana potpuno bespravno, da su instalacije nađene u neispravnom stanju, da mašine koje mogu biti opasne po život radnika nisu zaštićene, da su duboki šahtovi nađeni otvoreni bez poklopca i bez ograde, da radnici rade u nehigijenskim prilikama da fabrika usled svog primitivnog i nepropisnog uređenja predstavlja veliku opasnost od požara za okolne zgrade. Na kraju zapisnika pisalo je:
Pre 100 godina NAPUSTIO nas je KRALJ PETAR I 😥
- Životi radnika u velikoj su opasnosti.
Po svemu sudeći krivac za ovu čitavu aferu je bio Dragiša Stojadinović, komesar Ministarstva trgovine i industrije za grad Beograd. Naime u postojeću zgradu koja je ranije bila fabrika rublja, u ulici Vojvode Bogdana 16, bez prethodnog nadležnog odobrenja preseljena je potrebna instalacija i mehanizacija iz pogona koji se nalazio u Miloša Velikog 92.
Stojadinović kad je stupio na dužnost 1933. zatekao je u dosijeu Šumadije a. d. saslušanje njenih direktora o bespravnom radu na štavljenju kože kao i presudu kojim se Šumadija kažnjava novčano i zabranom rada, a njen direktor Alfred Albala i zatvorom. Međutim, umesto da presudu potpiše i fabrici zabrani rad za šta je imao i direktna naređenja Ministarstva, Stojadinović izdaje polovičnu dozvolu za rad fabrici, tako što u odvojenom predmetu prihvata preinačenje proizvodnje fabrike trikotaže u proizvodnju kožnih rukavica, što nije ništa drugo nego štavljenje kože.
Komisijski je doneta odluka da se fabrika zatvori i da se obustavi njen dalji rad. ☝
Autor: Jelena Janić Ljubisavljević
