I evo nas, tačno u međuprostoru vremena između početka i kraja pandemije COVID-19. Da se ne lažemo, kraj pandemije je daleko, ali veliki delovi sveta su počeli da se polako otvaraju nakon 15 meseci distanciranja i striktnih mera. Iako će ova promena mnogima da godi, ideja o ponovnom ulasku u "stari svet", sa svim svojim kompleksnostima i potencijalnim opasnostima, mnoge ispunjava pravim primordijalnim strahom.
Više različitih izveštaja je pokazalo da je iznenađujuće veliki deo ljudi afektiran onime što eksperti nazivaju sindrom pećine - nemedicinski termin kojim se stručnjaci služe da opišu strah koji je nastao kod ljudi od izlaska u svet nakon godinu dana pandemije.
PSIHOLOGIJA: SINDROM ULJEZA 👥
Skorašnja studija American Psychological Association objavljena u martu 2021. godine, otkrila je da je 49% intervjuisanih ljudi izjavilo da imaju osećaj nelagode na pomisao na moraju da se ponovo prilagode razgovoru uživo sa drugim ljudima. Ovaj osećaj je posebno bio jak među crncima i hispanoamerikancima. Pride, 46% ljudi je izjavilo da se ne osećaju nimalo prijatno zbog skorog povratka u normalan život.
Profesor Stiven Tejlor, psihijatar sa Univerziteta British Columbia u Kanadi, autor je studije još maja 2020. godine koja je sa velikom preciznošću predvidela porast anksioznosti nakon epidemije COVID-19. On je spekulisao da će pandemija prouzrokovati rast nečega što se naziva hikikomori (nastao od dve japanske reči hiki (povući se) i komori (biti unutra) - fenomen poput agorafobije (strah od spoljašnjeg sveta) gde ljudi jedva i da izlaze iz svojih domova i praktikuju ekstremno socijalno distanciranje i samoću.
Kako profesor Tejlor navodi:
Veliki napredak u tehnologiji je omogućio ljudima da se sve lakše povlače u svoje domove. Čak i pre pandemije, postojao je trend koji je sve više vukao ljude da rade od kuće, da gledaju filmove u svojim dnevnim sobama umesto da idu u bioskope, da kupuju onlajn umesto da idu u prodavnice i da koriste dostavu umesto da kuvaju za svoje ili da izlaze u restoran.
Pored ovoga profesor je i objasnio kako je epidemija SARS 2002 - 2004 uslovima veliki rast ljudi koji su patili od simptoma PTSD (post-traumatski sindrom). Ovo je još više uslovno potvrđeno četvorogodišnjom studijom gde je od 70 ljudi koji su preživeli SARS 44% razvilo PTSD. Sobzirom koliko je ljudi obolelo, preležalo ili izgubilo svoje najbliže od COVID-19, očekuje se u najmanju ruku isti trend u nadolazećim godinama.
Ali strah, sudeći prema svim podacima, ne vuče korene iz zdravstvenih briga već je plod produbljivanja već postojećih psiholoških problema, poput anksioznosti, koja može da vodi u agorafobično ponašanje.
Pored navedenog, veći broj studija je ukazalo na to da je kod dosta ljudi mentalno zdravlje doživelo veliki pad. Posebno tokom prve godine pandemije. Prema jednoj studiji, više od 27% učesnika prijavilo je povišene slučajeve psihološke nestabilnosti i pritiska od kasnog aprila 2020.
Čini se da će sledeći meseci biti ključni, kako za resocijalizaciju ljudi tako i za ponovnu obnovu normalnog života.
4 masovne ubice za koje psihologija nema objašnjenje 🔪🩸🔪
Psihologija korisnika Only Fans naloga 🧐
SRBIJA dobija COVID PROPUSNICE?
Autor: redportal.rs
