Sklonost osobe ka prirodnim naukama, tj. ka matematici može se predvideti merenjim nivoa neurotransmitera - sudeći prema najnovijoj studiji objavljenim u PLOS Biology. Tačnije, merenje hemijskog signala GABA i glutamata (inhibitora i aktivatora neurona) čini se da direktno utiče na sposobnost osobe da manipuliše brojevima.
Balans između neuralne inhibicije i aktivacije je ključan za sposobnost našeg mozga da formira nove neuralne puteve i veze - koje nam omogućavaju na razumemo informaciju i naučimo novu veštinu. Prema autorima studije, zrelost GABA neurona je ključna za aktivaciju neuralnog plasticiteta mozga (formiranja novih neuralnih veza i mreža u umu) - posebno tokom ranog detinjstva i osetljivih perioda razvoja mozga.
NAUKA: Zbog čega ljudi imaju najveći mozak? 🤔
Ipak, sposobnost ovih neurotransmitera da utiču na kompleksne sisteme učenja razvija se decenijama i veoma je slabo razumemo. Da bi istražili detaljnije slučaj, autori studije merili su nivoe GABA i glutamata u umovima 255 ljudi - od dece starosti 6 godina pa sve do studenata na univerzitetima.
Istraživači su odlučili da se fokusiraju ekskluzivno na region mozga po imenu levi intraparetijalni sulkus, jer je prema prethodnim studijama pokazano da je ovaj region mozga ključan za numeričke i matematičke kognitivne sposobnosti.
Učesnici su takođe radili i seriju matematičkih problema, pomoću kojih su istraživači mogli da ocene veze između nivoa neurotransmitera i njihovih aritmetičkih sposobnosti.
Rezultati su pokazali, da među mladima, viši nivoi GABA delu mozga koji su naučnici posmatrali u velikoj meri poseduju korelaciju sa boljim matematičkim sposobnostima. Dok je viši nivo glutamata povezan sa manjim matematičkim sposobnostima. Zanimljivo je da odnos između njih doživljava obrt od 180 stepeni tokom našeg odrastanja i neurorazvoja, jer odrasli sa višim nivoima GABA imaju smanjene matematičke sposobnosti, dok je sa glutamatom obrnuto.
Nakon 18 meseci učesnicima je dat drugi matematički test, na kome su naučnici uspešno predvideli njihove rezultate samo na osnovu posmatranja nivoa neurotransmitera u njihovom mozgu. 😃😃🧐
Kako autor studije Roj Koen Kadoš objašnjava:
Razvojne promene i prebacivanja u vezama između GABA i glutamata i akademske uspešnosti pokazuje da postoji nepoznati princip plasticiteta mozga (sistema na koji naš um uči i razvija se). Takođe pretpostavljamo da je tu veza u kontekstu aktivacije i inhibicije uma najverovatnije moguće ponovo aktivirati i u kasnijim stadijumima života.
Iako ovu hipotezu treba dalje detaljno istražiti, njeni autori insistiraju da ovo otkriće pruža novo razumevanje ljudskog uma i kako ono reaguje na sistem formalnog obrazovanja.
Mozak i testisi imaju puno sličnosti u građi
Mozak posle 30. NEPOVRATNO gubi ovu funkciju
Da li naš univerzum prati određen šablon? 🧐
Autor: redportal.rs
