Neandertalce su često prikazivani kao mali, nabijeni i pritupi pećinski rođaci Homo sapiensa. Ipak nova istraživanja još jednom ukazuju da je ovakvo uvreženo mišljenje u narodu jednostavno pogrešno.
Kao i homosapiens, neandertalac je stvarao umetnička dela još pre 50.000 godina - čime su jasno demonstrirali da poseduju jasnu svesnost o konceptu apstraktnog i sposobnost kompleksnog ponašanja. Sve što je nephodno u stvaranju umetnosti.
Prema članku u časopisu Nature Ecology & Evolution, predmet je načinjen od izrezbarenom prsta džinovskog jelena, sada isčezloj vrsti jelena koja je nakada postojala širom Evroazije. Kost, radiokarbonski datirana u period od pre 51.000 godina, pronađena je na ulazu u pećini Ajnhornole u planinama Harc u severnoj Nemačkoj. Pećina je istražena još pre više stotina godina, mnoge legende su bile vezane za nju (poput toga da se u njoj nalaze kosti jednoroga), ali ipak vrsta koja je najduže živela u njoj su hominidi - Neandertalci.
Kost džinovskog jelena sadrži više različitih urezanih linija, skladno poređanih u formu slova V. Možda na prvo čitanje i ne izgleda kao neko delo majstora iz praistorije, ali samo stvaranje takvog predmeta zahteva visok nivo sposobnosti zamišljanja, konceptualne mašte i kognitivnih sposobnosti.
Pride, Neandertalci izgleda da su posedovali kompleksan set veština koji su koristili u stvaranju ovog predmeta. Mikroskopskim analizama i eksperimentalnim repliciranjem tehnika izrade, ukazuju da je kost prvo skuvana da bi postala mekana pre no što se pristupilo rezanju. Istraživači takođe dodaju da je džinovski jelen bio redak u severnim Alpima u ovom periodu, što može ukazivati da je predmet imao specifičan značaj u zajednici.
Neandertalci su živeli Avroaziji pre oko 430.000 do pre 40.000 godina, dok su najraniji moderni ljudi stigli pre oko 300.000 godina. Ipak, tek od pre 100.000 godina vidimo moderne ljude koji stvaraju umetnost. Počelo je sa malim ornamentima u obliku perli, pre tačno 100 milenijuma, potom je skočilo na rezbarenje, pećinsko slikarstvo i sve ostale forme umetničkog izražavanja do pre 40.000 godina.
Uopšteno gledajući, smatralo se da neandertalci nemaju kognitivne sposobnosti koje bi im omogućavale da ostvare ovakve podvige. Ali, nekoliko otkrića poslednjih decenija su pokazale da su naši izumrli rođaci možda čak i bili na istom kognitivnom nivou kao i mi.
Neki od primera su ogrlica od kandži orlova stara 40.000 godina i tuce ranih formi pećinskog slikarstva starih preko 64.000 godina.
Pitanje ipak ostaje, da lu su umetničke veštine kod oba hominida evoluirala paralelno? Ili je, možda, ovo dokaz deljenja znanja među njima? Kako god, sve ukazuje da su neandertalci posedovali vrhunski mozak, sposoban za sofisticirane kognitivne operacije - možda čak i nimalo drugačiji po sposobnostima od našeg.
ARHEOLOGIJA: U Izraelu pronađen 7000 godina star pečat
Autor: redportal.rs
