Aleksandrov: Srbija je duša ruskog čoveka
Jurij Aleksandrov je narodni umetnik Rusije i umetnički direktor Opere Sankt Peterburga. Na današnjoj konferenciji za medije u hotelu Zepter govorio je o turneji Opere Sankt Peterburga u Beogradu.
Redakcija Redportal.rs Juriju je postavila nekoliko (ipak ozbiljnih 😅) pitanja, mada nam je on u jednom momentu doskočio simpatičnim odgovorom, što možete pročitati u nastavku 👇🏻:
Na koji način se opera može približiti mlađoj publici? 🧐
Koliko će opera biti interesantna mladim ljudima, zavisi od toga koliko će biti aktuelna, koliko će pratiti aktuelne teme. Opera ne treba da bude muzej, ne treba da bude nepromenljiva. Ako je takva, nije zanimljiva ni mlađoj ni starijoj publici. I zato smatram da opera, pre svega, mora da bude pametna.
U čemu je sličnost a u čemu razlika između srpskog i ruskog pozorišta? 🎭
Razlike nema. Postoje talentovana pozorišta i pozorišta u kojima nema nimalo talenta. Glumac i umetnik uopšte je isti na svakoj sceni, njegova priroda je ista. To je, pre svega, apsolutno profesionalno vladanje glasom, što je u operi često. Mnogo je ređa sloboda pokreta i plastičnost. I neophodan je ogroman rad i trud, kao i ulaganje napora, što je, možda, i najređe u pozorištu. A sve ostalo je zajedničko za sve. 😅
Šta je to što povezuje srpski i ruski narod?
Prvo, religija, mi smo hrišćani. Treba zajedno da se borimo jer hrišćanske vrednosti su u današnje vreme izuzetno ugrožene. To je bitka koju ne smemo da izgubimo. To se najbolje vidi na događajima u Ukrajini, tamo se dogodio raskol u okviru crkve.
Osim toga, povezuje nas i zajednički bol, zajednička patnja. Vi znate šta je rat, šta je bombardovanje, pogibija ljudi. Prvi svetski rat je počeo na vašoj teritoriji, te Drugi svetski rat... Mislim da to nikako ne treba zaboraviti, i naše međusobne veze i zajedničke momente u istoriji. Zato uvek podvlačim da smo braća. Ne zato što se smatramo istima već jer kada je porodica velika i braće je mnogo, to je divno.
Ako tako mogu da kažem, Srbija je duša ruskog čoveka💗. Mi od srca želimo da sve u Srbiji bude mirno i dobro. I uvek ćemo biti tu da pomognemo.
Foto: redportal.rs/M.V
A novo što donose ove opere koje će biti prikazane (Elektra, Esmeralda)?
Pre svega, to su nove predstave na našem repertoaru. Nemački ekspresionizam Riharda Štrausa potpuno je nova stranica i za naše pozorište. Za mene je bilo izuzetno važno da moji mladi pevači ovladaju i tim stilom. To je predstava u kojoj su ekstremni i događaji i osećanja. A mislim da je upravo takva predstava danas potrebna mladim ljudima. 😅
Mladi ljudi su danas vezani za telefone, kompjutere. A ovo su jake, razarajuće emocije. Borićemo se za mladu publiku, to su zaista teške teme. Nedavno su u Rusiji 3 sestre ubile svog oca. U Elektri brat i sestra ubijaju svoju majku. To je zaista ozbiljno pitanje, na koje treba da odgovorimo, šta se to desilo u našim društvima kada su deca spremna da podignu ruku na svoje roditelje.
Omiljeno mesto u Beogradu?
Nigde nisam bio, osim na 2 mesta: hotel i pozorište, pozorište i hotel. Ako mi pokažete neko mesto, to će mi biti omiljeno. 😎
Jurij Aleksandrov je zaključio:
Dođite na opere. Jedna predstava je za mirnu publiku, koja želi smirenje i lepotu od pozorišta. Danas je nemoguće uključiti televizor, može se videti nasilje, ubistva i politika. Publika želi da vidi nešto što ne vidi u svakodnevnom životu.
Sa druge strane, postoji publika koja želi da vidi na sceni to što je uznemirava, ono što se zaista u životu dešava, što ostavlja utisak. I za to je pozorište. Pozorište je tribina sa koje se obraćamo publici. Mi smo tu u povlašćenom položaju. Kada političar drži govor, svi viču i niko ga ne sluša. A nas slušaju. Govorim, i tišina je, slušaju me. Zato pazim šta govorim i pričam stvari koje će ostaviti utisak. Po tome je jedinstven i naš žanr i naše pozorište u celini: Opera Sankt Peterburga.
Autor: redportal.rs
