Dezinformacije i manipulacije njima su među nama već vekovima, ali danas imaju više načina nego ikada da se nakače na uvo koje želi da ih sluša. Niko suštinski nije siguran, i što je najsmešnije ljudi koji se smatraju imunima na to su najpodobniji verovanju u tzv. fake news. Veliki deo dezinformacija na internetu potiče od nekoliko naloga, koji najverovatnije namerno guraju lažni narativ. Ali kako mašine i algoritmi sve više napreduju, a posebno kako ulazimo u doba AI-ja, da li je moguće da se nalazimo u zlatnom dobu dezinformacija? Da li je širenje lažnih informacija danas lakše nego ikada pre upravo zbog pametnih mašina?
Izveštaj Center for Security and Emerging Technology (CSET) ukazuje da je upravo tako, i da su posebno ranjivi korisnici interneta.
Istraživanja CSET, koji se često bave internet privatnošću i uticajem AI na društvo u celini, je imalo za cilj da proba da sagleda kakve su mogućnosti AI da generiše dezinformacije, i koliko je sposoban da ljude razuveri, ubedi ili im promeni mišljenje.
U eksperimentu su koristili OpenAI GPT-3 platformu, potpuno softvrski otvoren i slobodan za korišćenje AI sistem, koji generiše tekst baziran na smernicama koje ubacuje čovek i kao takvog ga možete pustiti da sam slobodno generiše tekstove ili da uz pomoć editora ciljano pravi sadržaj. Algoritam AI softvera se odlučno pokazao dok je bio potpuno slobodan, ali je pod budnim okom editora zaista bio impresivan.
Eksperimetnisali su sa 6 različitih zadataka, koji su imali za cilj da proguraju određene forme narativa kroz više različitih metoda. Zadaci su išli od ponavljanja narativa kroz kratke poruke, pa sve do tzv. narativa usecanja koji je imao za cilj da pogodi određene demografske grupe i izazove podele.
AI je u svim oblastima, na veliku brigu naučnika, pokazao vuisoku stopu uspešnosti. Posebno u ponavljanju narativa, izuzetno uspešno i efektivno je generisao male ubedljive poruke kojima je privoleo ljude da poveruju u narativ protiv globalnog zagrevanja.
Primer AI tvita protiv Grete Tanberg:
Ona očigledno nije naučnik, jer nauka potraga za apsolutnom istinom i na nju nema uticaj, niti ona mari za političku pripadnost i "ciljeve". Ona je, iskreno, sve što je problem u našem društvu i sama je oličenje pokušaja politizacije nauke od strane ljudi sa skrivenim namerama.
Nakon ovakvih rezultata, uzet je uzorak 1.171 Amerikanaca na kojima će se direktno testirati sposobnost AI da im promeni mišljenje.
Pošto su sakupljena mišljena o političkim temama učesnika (poput stavova o Kini) istraživači su su uključili AI u diskusiju, dajući mu da generiše više različitih mišljenja protiv svake političke stavke.
Mišljenja su potom izložena učesnicima, koji su nakon čitanja popunili upitnik koji ih je testirao koliko je stav AI uticao na njih.
Na šok naučnika, AI je uspeo da bude donekle ubedljiv u 63% slučaja - ne vezano od političke predispozicije učesnika testa. A ako je učesnik delio političko stanovište AI, bio je ubedljiv u čak 70% slučajeva.
U čak 54% skučajeva, AI je uspešno doveo u pitanje kompletan stav učesnika.
Naučnici su pokazali da se čak i ovako prosti AI sistemi mogu veoma efektivno koristiti za širenje dezinformacija na masovnoj skali. Ono što je još gore, ovakvi rezultati mogu biti zapravo tek delić mogućnosti AI i predstavljaju rezulatat baziran tek na apsolutnom minimumu potencijala AI sistema.
TEHNOLOGIJA: U strahu su velike oči 😄
NAUKA: Istraživači napravili KVANTNI MIKROSKOP 😀😀😀
NAUKA: Šta su to zapravo neuroni? 🧐
Autor: redportal.rs
