SPASOVDAN uvek pada 40 dana od Vaskrsa, a proslavljaju ga Beograd i Banjaluka 🛕

Na Spasovdan ne valja spavati, ali bi trebalo praviti krstiće od leskovih grana

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Spasovdan. Ovaj praznik uvek pada 40 dana po Vaskrsu i uvek je u četvrtak.

Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti tako što se 40 dana od vaskrsenja pojavio pred učenicima kada su se njegovi učenici nalazili za trpezom. Tada im je Hristos rekao: "Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen."

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Svetoga Duha ne izlaze iz Jerusalima da bi mogli preneti Hristovu veru u svet i time čovečanstvo spasili u veri - odatle naziv Spasovdan.

Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo što se u crkvi naziva Vaznesenje, i tako završivši delo spasenja, vratio se Bogu na nebesima.

U našim krajevima za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara, a čobani su pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima.

Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.

Spasovdan je slava Beorada i Banjaluke.

Foto: getbybus.com / cityhostelbl.com

Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo cele godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.