Mara Crnogorac jedna je od ljudi koji su preživeli bacanje u jamu Bikušu. Ona je jedna od 3 jame bezdanke, u krugu od 100-200 metara, na visoravni severno od Čelebića (FBiH).
Mara je bila među ljudima koje su ustaše pokupile i prvo odvele u čelebićku školu. U školskom dvorištu videli su krvave panjeve, a na njima krvave bradvine, sekire i satare. Potom su ih uterali u jednu učionicu, gde su se klizali po krvi i ljudskim mozgovima, navodi se u knjizi Ognjena Marija Livanjska autora Buda Simonovića.
Kada su ih ustaše dovele do Bikuše, prvo su zapucale na njih, pa počele da ih ubacuju u jamu. Mara je pala na leševe ljudi koji su pre nje ubačeni. Kada je pala, Đorđe Crnogorac, koji je ranije bačen a ostao živ, prepoznao ju je i povukao sebi i rekao joj da ćuti. Zatim su na isto mesto pali Marina sestra Boja i brat Božo. Ranjeni ali živi.
Kada su ustaše sve pobacale, pitale su:
Ima li ko živ, neka se javi da ga spasimo!
Đorđe im je svima pokazao da ćute. Ubrzo su videli da je još dvoje dece ranjeno ali živo: Mića i Anđa Erceg, te su i njih izvukli ispod leševa.
Mara je pripovedala da nisu osećali glad, ali jesu žeđ. Sa stenja su skupljali rosu i kvasili usta. Drugi ili treći dan iz jame su uspeli izađu Mijo, Božo i Boja. Međutim, ustaše su ih uhvatile; Mijo je pobegao, dok Božo i Boja nisu hteli da ostavljaju svoje... Ipak, komšije su ih spasile od ponovnog klanja.
U jami su ostali 6 dana i 6 noći. Sedmog dana spasioci su spustili Đorđa Ercega, koji je prvo počeo da prepoznaje svoje mrtve. Odozgo su mu viknuli:
Bili su spaseni.
Mara Crnogorac se posle rata udala za svog vršnjaka Iliju Kozomaru, koji je isto izbegao smrt i utekao iz ustaških kandži.
IZVOR: YT / Bosnia Hercegovina Audiobooks
Autor: Budo Simonović / redportal.rs
