ARHEOLOGIJA: Promena klime naterala praistorijske ljude na rat? 🤔

Dokazi borbe oko resursa od pre 13 milenijuma

Šezdesetih godina prošlog veka, arheolozi su otkrili ostatke na desetina lovaca-sakupljača na nekropoli Džebel Sahaba u Sudanu. Lokalitet poredstavlja neke od najranijih poznatih dokaza rata među ljudima.

Lokalitet, datiran u prošlost u period pre oko 13.400 godina, poseduje veliki broj ostataka kostiju (oko 61). Skoro svi skeleti na sebi imaju tragove fatalnih rana koje su samo mogle nastati od strane drugih ljudi. Tipovi rana i njihov broj naveo je naučnike na samo jedan zaključak - lokalitet je mesto velike bitke ili velikog masakra.

pročitajte još

ARHEOLOGIJA: Misterija vikinških pogrebnih brodova ⚔

Međutim, nova studija objavljena u časopisu Scientific Reports predlaže da smrt nije rezultat jednog ekstremno nasilnog događaja. Umesto toga, smatraju da je do smrti došlo kao posledica serija manjih sukoba i čarki, koje je pokretala nestašica resursa i promena klime tokom tog perioda istorije.

Kako objašnjava ko-autor studije Daniel Antoin, predsednik odeljenja za Egipat i Sudan Britanskog muzeja:

Nasuprot jednom boju ili kratkom ratu, nasilje je nažalost bilo stalna pojava i deo svakodnevnice njihovih života.

Od 1971. godine, svi tragovi lokaliteta se nalaze pod vodom, jer su prekriveni veštačkim jezerom. Međutim, kosti su očuvane i nalaze se u Britanskom muzeju. Uz pomoć mikroskopa, istraživači su otkrili da su mnoge individue sahranjene na ovom groblju posedovale rane koje su se zalečile. Šesnest od 61 individue koje se nalaze na ovoj nekropoli imaju i nezalečene i zalečene rane - dokaz da su preživeli jedan tren teškog nasilja, samo da bi preminuli u sledećem.

Većina povreda je od strela i kopalja, a u nekim kostima još uvek se nalaze opiljci kamena gde su kameni vrhovi strela i kopalja udarali o kost. Tim je takođe otkrio i dokaze borbe prsa u prsa. Kako pojašnjava glavni autor studije Izabela Krevekor sa Francuskog nacionalnog centra za naučno istraživanje:

Jedina razlika između muškaraca i žena je u tome kako mi definišemo blisku borbu. Žene imaju više fraktura na podlakticama, dok muškarci imaju više fraktura u šakama. U borbi prsa u prsa, žene su najverovatnije instinktivno pokušale da se zaštite (svojim rukama), dok su se muškarci borili svojim pesnicama (šakama).

pročitajte još

ARHEOLOGIJA: Pronađena najstarija karta u Evropi

Deca, uključujući i bebe, su ubijana u ovim sukobima. Skoro sve njihove povrede su direktni udari tupim predmetima u lobanju.

Kako dalje objašnjava Krevekor:

Kada imate sahranjivanje koje je kontekstualno vezano za jedan događaj (da li on bio masakr ili epidemija), procenat populacije koji je umro nije sličan onome koji možete naći na grobljima. Posmatrajući demografiju ove nekropole, ona se ne poklapa sa sahranjivanjem nakon jednog dramatičnog događaja - odnosno krize ili masakra. Poklapa se sa profilom običnog groblja.

Borba se događala između zajednica koje su živele u blizini reke Nil, pre no što je stigla tehnologija obrade zemlje. Zajednice su se uglavnom oslanjale na ribolov, lov i sakupljanje resursa, suočavajući se sa sve težim klimatskim uslovima tokom poslednjeg i finalnog stadijuma ledenog doba.

Tokom ovog nestabilnog perioda, cela oblast gornjeg Nila (južnog Egipta) je postajala sve suvlja i suvlja. Pre oko 14.000 godina, jezero Viktorija je počelo da se izliva i pokreće Beli Nil na sever. Ovo je stvorilo sezonsko plavljenje obala Nila koje je učinilo obale neverovatno plodnim. Usled ovakvih uslova, najverovatnije je velika većina ljudi iz okolnih regiona pokušala da nađe sklonište u Džebel Sahabi stvarajući pritisak. A pritisak je uvek izvor sukoba.

pročitajte još

ISTORIJA: Da li je imperator Neron zaista bio takav MONSTRUM kakvim ga smatramo? 👹

Ipak, dodaju naučnici, borba oko resursa je bila samo deo razloga za borbu. Stvar je bila najverovatnije mnogo kompleksnija, mada ovaj lokalitet i dalje ostaje jedan od najvećih lokaliteta ovoga perioda sa velikom koncentracijom ljudi preminulih od posledica nasilja.