Naučnici sa Univerziteta Stony Brook i Max Planck Instituta za životinjski biheviorizam, sastavili su zajedno hronološki sled kako su mozak i telo evoluirali kod sisara u poslednjih 150 miliona godina.
Međunarodni tim od 22 naučnika, koji je uključivao sve od biologa, statističara i antropologa, izmerio je moždanu masu 1400 živih i izumrlih sisara.
Nalazi objavljeni u časopisu Science Advances, pokazali su da veličina mozga relativna veličini tela nije pratila stalnu i konstantnu liniju razvitka. Poznati sisari sa velikim mozgovima, poput ljudi, delfina ili slonova zadobili su svoje proprocije na različite načine.
HOMO SAPIENS: Evolucija modernog čoveka 🐵
Slonovima se kompletna biomasa povećala tokom razvitka, ali iznenađujuće takođe je i moždana masa. Delfini su, sa druge strane, opali u svojoj veličini dok im je mozak porastao. Veliki majmuni su se razvili u najrazličitije fizičke forme, ali sa opštim trendom ka porastu kako mozga tako i tela. U poređenju sa njima, stari hominidi (preci ljudi) prikazuju smanjenje tela i veliki porast u gabaritu mozga.
Autori navode da ovakvi kompleksni paterni zahtevaju reevaluaciju stanovišta i paradigme da je upoređivanje veličine tela i veličine mozga adekvatan način da se oceni inteligencija. I navode primer kalifornijskog morskog lava, koji ima malen mozak u odnosu na veličinu svog tela a opet prikazuje jedan od najvećih stupnjeva inteligencije.
Uzimajući evolutivni kontekst razvoja gorepomenutog morskog lava, uviđamo da je postojala evolutivna presija na veličinu tela koja se fokusirala na manje gabarite radi lakšeg izbegavanja predatora.
Kako objašnjava Kamran Safi, ko-autor i istraživač sa Max Planck instituta za životinjski biheviorizam:
Oborili smo dogmu, koja dugo trajala, da je veličina mozga jednaka veličini inteligencije. Ponekad, relativno veliki mozgovi mogu biti rezultat postepenog smanjivanja tela usled prilagođavanja novom okruženju. Drugim rečima, nema nikakve veze sa samom inteligencijom uopšte.
Dalje u studiji je prikazano da je većina skokova u veličini mozga nastala nakon dva kataklizmična događaja u istoriji planete, masovnog izumiranja pre 66 miliona godina i velike promene klime pre 23 do 33 miliona godina.
Nakon masovnog izumiranja, istraživači su primetili dramatičnu promenu u veličini tela sisara - jer su upravo oni ispunili prazne niše u prirodi koje su ostavili izumrli dinosaurusi. Potom, 30 miliona godina kasnije, klima je naglo počela da se hladi, nakon čega su svi od foki, preko medveda, kitova i primata počeli novu evolutivnu promenu u veličini tela i mozga.
Kako navodi Džeroen Smaers, evolutivni biolog sa Univerziteta Stony Brook i prvi autor studije:
Veliko je iznenađenje za nas da je većina varijacija u veličini moždane mase sisara živih danas, produkt kataklizmičnih promena koje su preživeli njihovi preci. Ovo uključuje i evoluciju najvećih mozgova kod sisara, poput delfina, slonova i velikih majmuna. Oni su se svi razvili do ekstremnih proporcija upravo nakon promene klime pre 23 do 33 miliona godina.
Naučnici su na kraju studije ostavil mesta za dalji rad, navodeći da bi dalja istraživanja (ako im je cilj da zaista uhvate esenciju evolucije inteligencije) moraju da se fokusiraju na evoluciju delova mozga iz kojih dolaze više kognitivne sposobnosti.
Kada su ljudi PRVI PUT krenuli u RAT? ⚔⚔⚔
Autor: redportal.rs