Postoji malo eksperimenata u ljudskoj istoriji morbidnih i zlokobnih kao što je tzv. Monster study, u kome su američki psiholozi Vendel Džonson, Meri Tjudor i njihov tim sa planom pokrenuli eksperiment da ciljano izazovu mucanje kod male dece.
Džonson je verovao da će stalno fokusiranje i javna obznana kod svakog deteta svakog zastoja, svakog usporavanja, greške i brzopletosti u inače normalnom izgovoru izazvati mucanje. Suštinski, smatrao je da stalna presija na decu i njihov inače još nerazvijeni sistem govora za njihove godine (bilo kroz kroz dranje, u javnosti, kroz dijagnozu ili kroz neverbalbne reakcije) igra veliku ulogu u nastanku ove govorne mane.
Ako je njegova teorija tačna, to bi značilo da je moguće uzeti grupu dece sa normalnim govorom za njihove godine i sitematskom presijom sa stalnim akcentovanjem svake mane izazvati mucanje.
Izgleda vam da bi sigurno samo monstrum mogao da sprovede ovakav eksperiment? Nikome normalnom ne bi palo na pamet da to čini deci? Kao što nas je istorija naučila sa gomilom primera, ništa nije dalje od istine.
Godine 1939. Džonson i Tjudor su odabrali 22 dece iz Doma za nezbrinutu decu vojnika i mornara u Davenportu. Od odabrane dece 10 je već imalo problema sa mucanjem. Drugih 12 je imalo normalan izgovor za svoje godine.
Ova deca su nakon razvrstavanja, dalje izdeljena u još manje grupe. Petoro dece, od 10 koji su obeleženi kao mucavci, tretirani su kao da nemaju nikakav problem. Ovo je učinjeno iz želje da se vidi da li će im se izgovor popraviti. Ostalih 5 je stavljeno u grupu na kojoj će će se izvesti ekperiment.
U grupi dece bez problema u izgovoru odlučeno je da će se šestoro njih stalno deliti komplimenti za njihov način govora i biće obeleženi kao "oni koji normalno pričaju". Ostalih šest će biti tretirani kao da mucaju.
Društvena pandemija izvitoperene seksualnosti
EKSPERIMENT
Od januara do maja, Tjudor je redovno posećivala decu i sa njima imala sesije. Tokom "susreta" reagovala bi na govor dece po dogovoru i po tome sa kojom grupom je u interakciji. Njihovim učiteljicama u domu je takođe strogo naloženo da se na isti način ophode prema njima:
Moraš im naglasiti vrednost ispravnog izgovora, posebno na taj način da onaj ko želi da ima ispravan izgovor mora tečno da govori. Posmatraj njihov izgovor stalno, pažljivo i zaustavljaj ih svaki put kada naprave i najmanju grešku - uvek i ma koliko bila mala. Zaustavi ih i nateraj ih da ponovo izgovore. Čini to dok ne urade kako treba, ne dozvoljavaj im da pričaju uopšte dok to ne izvedu. Moraju biti oblikovani da u svakom trenu budu svesni svog govora, i moraju se stalno terati i stavljati u poziciju da govore da bi se neprestano i konstantno ispravljali.
Površinski posmatrano, eksperiment je bio fantastičan uspeh, jer su SVA deca koja nisu imala nikakavih govornih mana - razvila teške probleme sa govorom. Ali, na Džonsonovo razočarenje, svi problemi su posledica razvijene anksioznosti, presije i psihoze pre no mucanja. U ostalim grupama nije bilo promena, kako je sam Džonson zapisao za njih:
Posebno je užasna bila kratka rečenica, tj. konstatacija o mentalnom stanju jedne petogodišnje devojčice:
4 masovne ubice za koje psihologija nema objašnjenje 🔪🩸🔪
Posledice su bile doživotne. Njihovi rezultati u školi su postali katastrofalni, govor im je bio kompletno narušen. Na kraju je isplaćena suma od milion dolara "učesnicima" eksperimenta, kao kompenzacija.
Kako je kratko sumirala Meri Nikson, jedna od devojčica koja je bila deo eksperimenta:
PSIHOLOGIJA: SINDROM ULJEZA 👥
Psihologija korisnika Only Fans naloga 🧐
BDSM 💕💕💕
Umetnost MASTURBACIJE 🎨
Autor: redportal.rs
