Dinosaurusi su miljenici popularne kulture i većini ljudi je poznato kako su završili pre 66 miliona godina - udarom masivnog asteroida u poluostrvo Jukatan. Ali, često se zanemaruje i činjenica da je taj udar zbrisao i čitave ekosisteme. Nova studija pokazuje kako su te žrtve, sa druge strane, pokrenule jedan od najvećih i najzanimljivijih evolutivnih procesa. Tj. stvaranje najdiversifikovanijeg i najspektakularnijeg ekosistema na svetu - Amazonske prašume u južnoj Americi.
Nova studija objavljena pre oko dve nedelje u prestižnom časopisu Science, analizirala je na desetine hiljada biljaka i fosila i predstavlja kvanti skok u razumevanju naše prirodne sredine.
Autori su demonstrirali da je nestanak dinosaurusa takođe bio i veliki restart za neotropske ekosisteme, koja im je u potpunosti izmenila evolutivnu putanju i usmerila ih ka stvaranju današnje Amazonske prašume.
Moderne prašume su integralne za život na Zemlji. Amazon igra posebno važnu ulogu u regulisanju cirkulacije pijaće vode na planeti i održavanju stabilnosti klime.
Naučnici već dugo vremena znaju koje efekte je izazvao udar meteora u Zemlju. Na primer, šume na Novom Zelandu su većinom ostale netaknute. Ali naučnici pojma nisu imali koliko je udar promenio tropske prašume u Africi, a posebno u Južnoj Americi.
Celo drveće se retko očuva u fosilnim zapisima i stoga su naučnici morali da se okrenu potrezi za fosilizovanim polenom i lišćem. Polen se odlično očuva tokom vremena i čest je nalaz u fosilnim zapisima. Poput lišća, razlikuje se morfološki (po obliku) među vrstama od kojih je nastao. Na osnovu toga naučnici mogu da odrede koje vrste biljaka i drveća su živele u regionu.
Istraženo je preko 50 lokaliteta u Kolumbiji, gde je vršena potraga za kamenom iz tog perioda, period pred udar meteora, i drugih koji su se formirali 10 miliona godina nakon tog događaja. Iz ovih kamena, naučnici su izvukli preko 50.000 uzoraka polena i 6.000 fosilizovanih nalaza lišća, potom ih kategorizovali u tipove biljaka koje su ih proizvele.
Nalazi su pokazali naglo, kataklizmično uništenje života nakon udara. Ali, takođe i vaskrs u milenijumima nakon toga. Pre udara, šume Južne Amerike su činile razgranato drveće sa mnogo svetla u čijem podnožju je rasla gusta paprat. Nakon samo nekoliko momenata posle udara metora u Jukatan, ceo ekosistem je bespovratno izmenjen. Vatre, koje su najverovatnije gorele godinama, potpuno su okupale južnoameričke šume. Zajedno sa životinjama koje su živele u njima, preko 45% tropskih biljaka je nestalo na kontinentu.
Da bi se vratile na nivo diverziteta koji je bio pre katastrofe, bilo je potrebno preko 6 miliona godina. I vrste, koje su se vratile, bile su kompletno drugačije od onih koje su pre tu živele. Jedan od glavnih primera su mahunarke, biljke koje imaju simbiotički odnos sa bakterijama preko kojih su razvile sposobnost da apsorbuju azot iz vazduha. Sposobnost mahunarki koja je uticala da se sama zemlja obogati azotom, koja je u kombinaciji sa fosforom od pepela komete, omogućila eksploziju plodnosti. Kako su se biljke takmičile za svetlost, formirale su sve gušće i više krošnje drveća - na taj način stvarajući Amazon koji poznajemo danas. Svetlost na vrhu i tama na dnu.
Još jedan dokaz da je priroda neuništiva. Život uvek nađe način da pobedi. 😊
NAUKA: Tvrde da su pronašli lek protiv starenja
Autor: redportal.rs
