Neke običaje ponavljamo zato što smo ih naučili od roditelja, a da se retko zapitamo šta zapravo znače. U srpskim selima, ali i gradovima, sačuvani su rituali kroz koje su ljudi izražavali svoje najveće nade i strahove. Njihova tumačenja razlikuju se od kraja do kraja, ali tri su posebno prepoznatljiva.
Prosipanje vode za nekim ko odlazi predstavlja simboličnu želju da putovanje, ispit ili posao prođu lako i bez prepreka. Kao što voda teče, trebalo bi da „poteku” i obaveze osobe koju ispraćamo. U pojedinim krajevima ovaj gest prati poruka da sve ide čisto i bistro kao voda.
Čuvanje prvog crvenog vaskršnjeg jajeta, poznatog kao čuvarkuća, povezano je sa narodnim verovanjem u zaštitu doma i ukućana. Jaje simbolizuje novi život i obnovu, dok se crvena boja u hrišćanskoj tradiciji vezuje za Hristovu krv. U narodnim tumačenjima čuvarkuća je predstavljala i želju za zdravljem, plodnošću i dobrim rodom.
Bacanje sita na krov tokom svadbe prati dolazak mlade u novi dom. U pojedinim krajevima ona najpre razbacuje žito, a zatim baca sito. Ako ono ostane na krovu, to se tradicionalno tumačilo kao dobar znak za trajnost braka i potomstvo. Iza ovog običaja stoji želja da nova porodica bude složna i napredna, a ne stvarno predviđanje njene budućnosti.
Autor: redportal.rs
