PREMINUO čuveni SRPSKI HIRURG I AKADEMIK, izvršio više od 30.000 OPERACIJA na otvorenom SRCU 🕯️

Dobitnik brojnih priznanja, među kojima su Orden Svetog Save, Orden Njegoša i Sretenjski orden 🙏🏻

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je 10. novembra 2026. godine, u Ženevi, u 87. godini preminuo akademik Ninoslav Radovanović (Niš, 6. maj 1940) jedan od najistaknutijih srpskih stručnjaka u oblasti kardiovaskularne hirurgije.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1965. godine. Hiruršku karijeru započeo je 1967. u Švajcarskoj, a od 1970. do 1975. usavršavao se u kardiovaskularnoj hirurgiji na Univerzitetskoj klinici u Ženevi, kod profesora Šarla Hana. Usavršavao se i u vodećim kardiohirurškim centrima u Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.

Učestvovao je u više od 30.000 operacija na otvorenom srcu, od kojih je više od 15.000 izveo samostalno.

Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu izabran je 1979. godine. Bio je direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici od 1980. godine. Prvu transplantaciju cpca u Republici Srbiji izvršio je na Univerzitetskoj klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici 1989. godine.

Kao profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i direktor Instituta doprineo je razvoju kardiohirurgije i obrazovanju stručnog kadra. Učestvovao je u projektu razvoja veštačkog srca u Švajcarskoj, a radio je i kao kardiovaskularni hirurg na klinici Cecil u Lozani. Od 2006. bio je angažovan u centru MC Medicor u Izoli, u Sloveniji.

Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2009. godine. U okviru Akademiji bio je član Odbora za humanu reprodukciju i Odbora za kardiovaskularnu patologiju.

Od 1972. godine prezentovao je i objavio 1.110 stručnih radova: 212 na svetskim, 484 na evropskim i 414 na domaćim kongresima. Autor je pet monografija međunarodnog značaja.

Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su: Orden jugoslovenske zastave sa zlatnom zvezdom (1979), Zlatna medalja X kongresa kardiologa Jugoslavije, Oktobarska nagrada Novog Sada (1989), Orden Svetog Save I reda (1995), Orden Njegoša I reda Republike Srpske i Sretenjski orden I stepena (2024).

Ostaće upamćen kao jedan od doajena savremene kardiohirurgije, koji je doprineo uvođenju inovativnih operativnih tehnika i unapređenju hirurških metoda, navodi se u saopštenju SANU.