Tokom postojanja Zemlje, severni i južni magnetni pol su više puta menjali mesta. Teoretski, to se može dogoditi sada, bilo kada. Da bi zamislili posledice, naučnici su prvi put detaljno rekonstruisali ono što je bilo na planeti pri poslednjem okretanju pola pre 42 hiljade godina.
Magnetni severni pol, na koji pokazuje igla kompasa, neprestano se pomera, pa su bilo koje njegove koordinate privremene i netačne. Nakon što je engleski polarni istraživač Džejm Ros 1831. godine prvi put zabeležio magnetni pol na području ostrva kanadskog arhipelaga, on se snažno pomerio i sada se nalazi u centralnom delu Severnog ledenog okeana, nastavljajući da plovi prema ruskoj arktičkoj obali. Ni Južni pol ne stoji mirno.
To se objašnjava procesima koji se odvijaju u jezgru Zemlje. Veruje se da se njegov spoljni deo sastoji od tečnih metala, oni se mešaju, postoji električna struja i, shodno tome, magnetno polje. Ovo se naziva magnetni dinamo.
Nedavno su istraživači iz Velike Britanije i Danske analizirali podatke sa satelita Roj Evropske svemirske agencije tokom protekle 2 decenije i otkrili da je položaj magnetnih polova određen odnosom dubokih magnetnih fluksa koji se formiraju u jezgru.
Istovremeno, prosečno magnetno polje planete gubi 20 nanotesla godišnje, odnosno slabi za 5% u veku. To se dešava, naravno, neujednačeno - negde je polje sve jače. Ali sveukupno, tokom poslednjih 150 godina, smanjio se za 10%. Ovo je alarmantni signal.
U istoriji Zemlje bilo je nekoliko stotina preokreta magnetnih polova i ne vidi se pravilnost. Na primer, pre 100 miliona godina, polaritet se nije promenio skoro 40 miliona godina. I poslednji preokret, koji se dogodio pre oko 42.000 godina. Bio je vrlo kratak - polovi su se bukvalno odmah po geološkim merilima - u roku od nekoliko stotina godina - vratili na svoj prethodni položaj. Ali ovo se pokazalo dovoljnim da prouzrokuje nagle klimatske promene i čitav niz posledica dramatičnih za sva živa bića.
Naučnici su otkrili da se oko hiljadu i po godina Zemljino magnetno polje smanjivalo, što znači da je zaštita površine planete od protoka jonizovanih čestica - sunčevog vetra i kosmičkih zraka - oslabila. Izračunato je da se preokretom polariteta ova zaštita smanjila za 90%. Ovo potvrđuje odnos izotopa ugljenika, berilijuma i kiseonika u ledenim slojevima te ere.
U istom periodu primećuju se brojni minimumi solarne aktivnosti. U kombinaciji sa slabim geomagnetnim poljem, ovo je stvorilo uslove za "savršenu oluju" - na Zemlju je stiglo mnogo više kosmičkog zračenja nego ranije. Ozonski omotač je uništen, biljni i životinjski svet planete bio je izložen jakom ultraljubičastom zračenju.
NAUKA: Zašto su rani ljudi počeli da stoje uspravno?
Priroda se promenila - na primer, Australija se pretvorila u pustinju, mnoge vrste životinja i biljaka su izumrle. Nije slučajno što su neandertalci nestali otprilike u isto vreme, a ljudi modernog tipa, počeli su da žive u pećinama.
Količina ozona iznad površine Zemlje pala za oko 5%, a na malim geografskim širinama za 10-15. Za istu količinu povećao se i ultraljubičasti fluks, posebno u regionu ekvatora. Jonizacija stratosfere je skočila, a aurora je pokrila celu planetu. Globalni klimatski sistem se promenio: zagrejao se u severnoj Evropi i severoistočnoj Aziji, dok je u Severnoj Americi postao hladniji. U niskim geografskim širinama naoblaka se naglo povećala, a grmljavinske oluje postale češće.
Naučnici su prvi put direktno povezali preokret magnetnog polja sa velikim promenama u prirodi, i to na osnovu tačne radiokarbonske analize. Pre toga, verovalo se da geomagnetne fluktuacije praktično ne utiču na klimu i biosferu Zemlje.
Trenutno slabljenje magnetnog polja, prema autorima studije, može ukazivati na pristup sledeće inverzije. Za modernu civilizaciju, sa svojom elektronskom opremom i orbitalnim satelitima, vrlo osetljivim na kosmičko zračenje, posledice mogu biti mnogo ozbiljnije nego za naše pećinske pretke.
Autor: redportal.rs
