Prva sećanja na NATO agresiju 😥

Živeće ovaj narod! ❤

Prva asocijacija na 24. mart većini je verovatno bombardovanje, odnosno NATO agresija na Srbiju. Sećanja su različita, a osećanja ista - nemoć, bes, tuga, ljutnja...

Svakog 24. marta glavna tema je sećanje na bombardovanje, pa tako i na društvenim mrežama. Ljudi se zajedno prisećaju svojih sećanja, osećanja, uspomena, zajedno otvaraju rane i privremeno ih zaceljuju jedni drugima, sve do novog otvaranja. Prisećaju se šta su preživeli i koliko su zapravo jaki.

pročitajte još

Pre 22 godine POČELA NATO AGRESIJA na Jugoslaviju

U prilogu prenosimo samo neka od sećanja na taj 24. mart 1999.

Шта је ваше прво сећање на бомбардовање? pic.twitter.com/YRn4URJkko
— Војвода Вук (@VojvodaVuk1914) 23. март 2021.

Nekima je prva reakcija bila stavljanje u službu državi i narodu.

Два моја пријатеља и ја који ту ноћ из Скадарлије код браде, идемо у војни одсек на тргу и пријављујемо се као добровољци у 01:30ч. Млађани потпоручник каже, полако момци мало сте поранили, још није објављена мобилизација.
— Srdjan Vasic (@BgSaptac) 23. март 2021.

Neki su već bili na ratnom položaju.

Smrad znojavog magarca koji se 4 sata penje na Paštrik natovaren kao teretni vagon. 549. 55. i 53. granični. Ponosni zauvek!!!
— 💊 Drobilica za kičmu 💊 (@_drobilica_) 23. март 2021.

Neki se sećaju koliko narod može biti jedinstven i složan kad ga zajednička muka na to natera.

Jeboga meni nesto lepo ...a na drugu malo i drmanje zgrade...ali na 1 druzenje jedinstvo drzave ...sve naj ...
— Ronin (@john25ny) 23. март 2021.

Zvuk sirena, verovatno najupečatljivije sećanje većine.

Sirena😡
— Artemida (@Artemid29755642) 23. март 2021.

Strah za najmilije.

Зелена Нива која се зауставља испред куће, излази човек у маскирној униформи ошишан на кеца са брадом од 10ак дана, којег нисам на први мах препознао (отац) . Ја и брат трчимо према њему. Док га грлимо осећам мирис устајалости и влаге. Тај мирис нећу никада заборивити...
— Grey Cloud 🇷🇸 (@SpiderPig87) 23. март 2021.

Bes i nemoć...

Pijane noći u mom kafiću i bes svih nas u njemu što im ne možemo ništa ...
— Immortal (@paganusanarchys) 23. март 2021.

Živelo se bez slutnje šta će sutra doneti...

Невероватно, али дан уочи бомбардовања трештала је музика по кафанама, један лик је водио трубаче кроз главну улицу. Недељу дана касније разваљен је центар Алексинца.Зграде које су изграђене на месту злочина данас их људи зову Натовке
— Весна Илић (@vesna_ilic777) 23. март 2021.

Jedna od stvari kojima nas je ovaj nemili događaj naučio je i to da ne znamo šta nosi sutra i da jedino što sigurno imamo je danas i sad.