Tridesetih godina prošlog veka nacistički režim nije se zadovoljio političkom propagandom. Njegovi ideolozi pokušavali su da pronađu i „naučne“ dokaze za rasističke teorije o poreklu nemačkog naroda. Jedan od najbizarnijih projekata nastao je pod pokroviteljstvom Hajnriha Himlera, visokog nacističkog funkcionera opsednutog idejama o drevnom, navodno čistom nordijskom poreklu Nemaca.
U središtu te priče bila je organizacija Ahnenerbe, osnovana 1935. godine. Himler ju je formirao zajedno sa Hermanom Virtom, istraživačem čiji su stavovi već tada bili ozbiljno osporavani. Njihova ambicija bila je da pronađu tragove mitske civilizacije koja je, prema tadašnjim ekstremno nacionalističkim teorijama, trebalo da potiče iz neke vrste „nordijske Atlantide“.
Ta ideja nije nastala preko noći. Slične fantazije širile su se među nemačkim nacionalističkim i tzv. völkiškim krugovima još od 19. veka. Zagovornici ovog pokreta verovali su da iza evropskih naroda stoji drevni „nordijski“ koren, a Himler je bio posebno fasciniran pokušajima da se takve tvrdnje predstave kao istorijska činjenica.
U potrazi za dokazima, Virt je 1936. godine krenuo na ekspediciju kroz Skandinaviju. Njegova pažnja bila je usmerena na praistorijske crteže uklesane u stenama tokom bronzanog doba. Umesto da ih posmatra u njihovom stvarnom arheološkom i kulturnom kontekstu, Virt ih je pokušavao uklopiti u unapred zamišljenu priču o drevnim „Arijevcima“.
Ekspedicija je proizvela čak 221 gipsani odlivak kamenih prikaza, pri čemu je najveći broj napravljen prema petroglifima iz oblasti Boholslena na zapadnoj obali Švedske.
Međutim, odlivci nisu trebalo da budu samo materijal za proučavanje. Virt je imao mnogo ambiciozniju i krajnje neobičnu zamisao.
Prema istorijskim dokumentima koje je proučavao arheolog Matijas Legner sa Univerziteta u Upsali, nacistički istraživač želeo je da u Nemačkoj napravi ogroman muzej na otvorenom. U njemu bi bio rekonstruisan praistorijski pejzaž Boholslena, dok bi kopije kamenih gravura bile predstavljene kao svojevrsni „sveti tekst“ navodne drevne nordijske civilizacije.
Jedan od uklesanih motiva, koji danas arheolozi mogu posmatrati bez takvih ideoloških konstrukcija, Virt je tumačio kao prikaz stopala. On je u toj slici video simbol takozvanog „sina Boga“ Indo-Germana i pokušavao da ga poveže sa Isusom Hristom i hrišćanskom religijskom tradicijom.
Za Virta i Himlera, međutim, ti simboli nisu bili samo zanimljivi tragovi praistorijske umetnosti. Oni su u njima videli navodno najstariji oblik pisma na svetu i zamišljeni dokaz da je „nordijska rasa“ posedovala posebnu i superiornu kulturu.
U njihovoj verziji istorije, stanovnici Nemačke i Skandinavije trebalo je da potiču od iste drevne populacije, koju su povezivali sa legendama o Atlantidi. Prema toj rasističkoj ideologiji, prvobitna „superiornost“ tih naroda navodno je vremenom nestajala zbog mešanja sa drugim populacijama.
Iza čitavog projekta, međutim, krila se mnogo šira politička zamisao. Cilj nije bio samo da se prošlost predstavi na iskrivljen način, već da se njome opravda određeni društveni poredak. Virt je zamišljao obnovu idealizovanog drevnog društva u kojem bi se nordijski narodi ponovo ujedinili i vratili agrarnom načinu života, oslobođenom kapitalizma, komunizma i uticaja Jevreja.
Zamišljeni muzej trebalo je da posluži i kao propagandno sredstvo. Posetioci bi, prema toj ideji, trebalo da steknu utisak da je savremeni život u gradovima predstavljao korak u pogrešnom smeru, dok bi povratak navodnim „prvobitnim korenima“ bio predstavljen kao put ka obnovi nemačkog društva.
Ironično, projekat je propao pre nego što je i počeo da poprima stvarne razmere.
Virt se na kraju sukobio sa Himlerom zbog svojih stavova o ulozi žena u drevnom germanskom društvu. Tvrdio je, između ostalog, da su žene u tim zajednicama mogle da imaju značajne političke i duhovne funkcije. To se nije uklapalo u Himlerovu ideološku viziju, pa je Virt izbačen iz Ahnenerbea.
Njegova grandiozna zamisao o praistorijskom muzeju tako je ostala samo na papiru i u obliku stotina gipsanih odlivaka.
Danas ovaj slučaj predstavlja upečatljiv primer načina na koji su nacistički ideolozi pokušavali da stvarne arheološke nalaze uklope u izmišljenu priču o rasnoj superiornosti. Umesto da praistorijske tragove koriste za razumevanje prošlosti, oni su ih pretvarali u rekvizite za politički mit koji nikada nije imao stvarno istorijsko uporište.
Infantino potvrdio kandidaturu za predsednika FIFA-e ⚽
Ponovo BUKNUO požar u Deliblatskoj peščari ❗
Autor: redportal.rs
