Delfini su, čini se, razvili neobičan način lova na ribu, a još je zanimljivije što postoji mogućnost da tu veštinu prenose jedni na druge učenjem kroz posmatranje. Naučnici su ovu tehniku zabeležili kamerom u blizini Velikog peščanog morskog parka kod Hervej Beja, u Kvinslendu, na severoistoku Australije.
Tehnika je prilično neobična. Dobri delfin najpre tera ribu u veliku praznu školjku, a zatim školjku uzima u usta i iznosi je iz vode. Nakon toga je protresa tako da zarobljena riba sklizne prema otvoru, a delfin je na kraju jednostavno usisa iz školjke.
Ovakvo ponašanje, poznato kao „lov školjkama“, ranije je primećeno kod delfina u zalivu Šark Bej, na zapadnoj obali Australije. Zbog toga su istraživači, kada su istu tehniku ugledali kod Hervej Beja, odmah prepoznali o čemu je reč.
Kako objaššnjava dr Aleksis Levengud, stručnjakinja za morske sisare sa Univerziteta Sunčane obale i glavna autorka istraživanja:
Bili smo na istraživačkom brodu kada smo ugledali delfina kako iz vode podiže nešto veliko. Odmah sam počela da vičem, jer sam znala kako izgleda ovakav način lova.
Ekipa je uspela da snimi nekoliko prizora i napravi fotografije, čime je prvi put zabeležena i objavljena pojava ovakvog ponašanja kod delfina na istočnoj obali Australije.
Otkriće, međutim, otvara zanimljivo pitanje: da li su delfini u različitim delovima Australije samostalno došli do iste ideje ili su tehniku naučili jedni od drugih? Moguće je da su dve populacije nezavisno razvile ovaj način lova, kroz niz pokušaja i grešaka, i zadržale ga jer se pokazao uspešnim.
Druga mogućnost je da se znanje širilo unutar zajednice. Za to postoji i jedan zanimljiv trag. Istraživači su posmatrali mladunče koje je pažljivo pratilo majku dok je koristila školjku za hvatanje ribe.
U jednom trenutku majka je izronila sa školjkom, ali je riba uspela da pobegne. Delfin je tada ispustio školjku i krenuo za plenom. Samo nekoliko minuta kasnije, mladunče je uzelo istu vrstu školjke i držalo je na gotovo isti način kao majka.
Prema rečima istraživača, ovo bi mogao biti prvi zabeleženi slučaj koji ukazuje na prenošenje ove tehnike sa majke na mladunče. Do sada se smatralo da delfini ovakve veštine uglavnom usvajaju posmatrajući druge pripadnike svoje grupe.
Ovakvo prenošenje ponašanja nije karakteristično samo za delfine. Slični oblici „kulturnog učenja“ primećeni su kod brojnih životinja, uključujući šimpanze. Istraživanja u Zambiji pokazala su da one mogu da preuzimaju ponašanja drugih pripadnika grupe čak i kada ono nema očiglednu praktičnu svrhu.
Jedan od neobičnijih primera bila je ženka šimpanze po imenu Džuli, koja je često stavljala vlati trave u uho i ostavljala ih tamo. Nije bilo jasno čemu je to služilo, ali je naviku kasnije preuzelo još sedam šimpanzi. Ponašanje se nastavilo čak i nakon Džulijine smrti.
Sličan, mada još bizarniji primer zabeležen je kod orki u severoistočnom Pacifiku, kada su pojedine životinje počele da nose uginule losose na glavi poput šešira.
S obzirom na poznate sposobnosti delfina, mogućnost da se lov pomoću školjki prenosi učenjem nije naročito iznenađujuća. Ipak, istraživači upozoravaju da je potrebno još posmatranja kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li je ova veština zaista deo ponašanja koje se prenosi sa generacije na generaciju.
Kako je zaključila dr Levengud:
Aleksandar Vučić pokreće podkast 🎙️
Autor: redportal.rs
