Mnogo pre nego što su postojali izlasci, grupni razgovori na internetu i zajednički odlasci u kupovinu, prijateljstvo je imalo mnogo praktičniju ulogu. Ljudi su se oslanjali jedni na druge kako bi zajedno lovili, pronalazili hranu i povećali šanse za opstanak u surovom okruženju.
Novo istraživanje sugeriše da tragovi takvog načina života i dalje postoje u našem ponašanju. Iako danas prijatelje ne biramo prema tome koliko bi bili dobri lovci ili sakupljači, naša prva procena potencijalnog prijatelja možda je još uvek pod uticajem osobina koje su nekada bile važne za preživljavanje.
Naravno, prijateljstva se vremenom grade kroz poverenje, zajednička interesovanja, ličnu bliskost i iskustva. Ipak, istraživači smatraju da prvi utisak može imati dublje, evolutivno poreklo. Ljude koji deluju sposobno, spremno na saradnju i fizički snažno možda instinktivno doživljavamo kao poželjne saveznike, čak i kada nam njihove osobine danas nisu potrebne za opstanak.
Da bi proverili ovu pretpostavku, istraživači su spojili 156 studenata sa nepoznatim osobama istog pola. Parovi su razgovarali nasamo oko pola sata, nakon čega su učesnici procenjivali koliko bi želeli da nastave druženje sa osobom koju su upravo upoznali. Istovremeno su ocenjivali različite osobine sagovornika, uključujući spremnost na saradnju, fizičku dominantnost, privlačnost i društveni status.
Pokazalo se da su učesnici češće želeli prijateljstvo sa ljudima koji su ostavljali utisak saradljivih, dominantnih, privlačnih i društveno uspešnijih osoba. Prema tumačenju istraživača, takav obrazac može biti ostatak drevne potrebe da se oko sebe okupe ljudi koji bi mogli da budu pouzdani saveznici u opasnom okruženju.
Uočena je i razlika između muškaraca i žena. Muškarci su češće nego žene bili spremni da novom poznaniku daju svoje kontakt podatke. Autori pretpostavljaju da bi ova razlika mogla biti povezana sa davnim oblicima muškog povezivanja, naročito kroz zajednički lov i grupne sukobe.
U drugom eksperimentu učestvovale su 444 osobe. Najpre su navele šta smatraju svojim najvažnijim životnim ciljem, a zatim su posmatrale fotografije nepoznatih osoba istog pola i procenjivale ih kao moguće prijatelje. Druga grupa ispitanika ocenjivala je iste osobe prema osobinama koje bi nekada mogle biti korisne za uspešno funkcionisanje u zajednici lovaca i sakupljača.
Rezultati su ponovo pokazali sličan obrazac. Ljude koji su delovali kao sposobni i uspešni pripadnici drevne zajednice učesnici su češće birali kao potencijalne prijatelje, čak i kada takve osobine nisu imale nikakve veze sa njihovim stvarnim životnim ciljevima.
To ukazuje na mogućnost da izbor prijatelja nije zasnovan isključivo na onome što nam je danas potrebno. Deo naših spontanih procena možda još uvek favorizuje osobine koje su nekada davale prednost pojedincima u zajednicama lovaca i sakupljača.
Savremeni život, međutim, zahteva sasvim drugačije sposobnosti. Danas nam, na primer, stručnjak za programiranje može biti mnogo korisniji saveznik od fizički izuzetno snažnog čoveka.
Istraživači zato smatraju da privlačnost prema ljudima koji podsećaju na sposobne lovce i sakupljače predstavlja svojevrsni raskorak između psiholoških sklonosti koje smo nasledili kroz evoluciju i sveta u kojem danas živimo.
DOGOVOREN SASTANAK 🧐 Putin, Tramp i Si za istim stolom 🤝
KIŠA I GRMLJAVINA stižu u Srbiju ⛈️⚡
Autor: redportal.rs
