Decenijama su istraživači pokušavali da otkriju kako su jarkocrveni crteži na stenama u kineskoj dolini reke Zuođijang uspeli da opstanu više od dve hiljade godina, uprkos vlažnoj monsunskoj klimi. Novo istraživanje ukazuje na neobičan odgovor – u izradi boje možda je korišćena ljudska krv, koja je pomogla da se pigment trajno veže za krečnjačku podlogu.
Ove drevne predstave nalaze se u kulturnom pejzažu stenske umetnosti Huashan i pripisuju se pripadnicima kulture Luojue, koji su na tom području živeli pre otprilike 2.600 do 1.900 godina. Na stenama se mogu videti prizori seksualnih odnosa, trudnih žena i muških genitalija, zbog čega naučnici smatraju da su crteži verovatno bili povezani sa obredima plodnosti.
Ipak, njihova izuzetna očuvanost predstavljala je svojevrsnu misteriju. Stene su vekovima bile izložene obilnim padavinama i visokoj vlažnosti, pa obična organska veziva ne bi mogla toliko dugo da opstanu.Kako bi utvrdili sastav drevne boje, istraživači su sproveli niz hemijskih analiza. Pigment se pokazao toliko čvrsto vezanim za stenu da su uzorci morali da budu uzeti pomoću električne bušilice.
Analiza je pokazala da su umetnici koristili složen postupak u nekoliko faza. Najpre su pripremali osnovni sloj zagrevanjem životinjskih kostiju, ptičjeg izmeta, krečnjaka i školjki. Tako su dobijali smešu na bazi kalcijum-fosfata i živog kreča. U tu smesu potom su dodavali vodu i krv, stvarajući materijal nalik tečnom malteru.
Kada bi osnovni sloj počeo da se suši, preko njega je nanošen crveni pigment napravljen od lokalne gline bogate oksidima gvožđa.
Presudnu ulogu, prema istraživačima, imali su proteini iz krvi. Oni su podsticali proces biomineralizacije kalcijum-karbonata u osnovnom sloju, zbog čega je on vremenom praktično postajao deo krečnjačke stene. Sitne čestice pigmenta ostajale su zarobljene u tom sloju i tako se trajno spajale sa podlogom.
Sastav uzoraka dodatno je iznenadio naučnike. Na jednom istraženom lokalitetu između 97 i 99 odsto materijala činila je ljudska krv, dok je ostatak poticao od nekoliko vrsta biljojeda. Drugi uzorak sadržao je približno 61 odsto ljudske i 39 odsto goveđe krvi.Istraživači su potom pronašli još jedan zanimljiv trag. U ljudskoj krvi detektovani su prolaktinom izazvani protein i laktoferin, supstance čiji se nivoi posebno povećavaju tokom trudnoće i dojenja.
Zbog toga što prikazi na stenama naglašavaju motive plodnosti, kao i zbog pretpostavke da je zajednica Luojue imala matrijarhalno uređenje, naučnici smatraju da je deo krvi možda poticao od žena koje su se porađale. Prema toj teoriji, krv je mogla biti prikupljana tokom porođaja i korišćena u izradi crteža kao deo rituala posvećenih ženskoj plodnosti.
Ako se ova pretpostavka potvrdi, krv nije imala samo simboličnu ulogu u drevnim obredima, već je istovremeno mogla da bude i ključni sastojak tehnologije zahvaljujući kojoj su crveni crteži u Huashanu preživeli više od dva milenijuma.
LEŠINAR sleteo među TURISTE na plaži 😱 (VIDEO 📹)
Autor: redportal.rs
