Gotovo sedamdeset godina, ovaj izolovani atol bio je jedna od najtajnijih i strateški najvažnijih američkih vojnih ispostava, poprište nuklearnih eksperimenata na rubu svemira, dom tajnog protivsatelitskog programa i, na kraju, globalno odlagalište za najotrovnije oružje koje je čovečanstvo stvorilo.
Pre nego što je postao tajna vojna baza, Džonstonov atol bio je tek zaboravljeni komadić kopna. Iako ga je američki kapetan Džosef Pierpont otkrio još 1796. godine, ime je dobio po kapetanu britanske kraljevske mornarice Čarlsu Džejmsu DŽonstonu, koji ga je ugledao 1807. godine.
Njegova prava vrednost za spoljni svet otkrivena je tek sredinom 19. veka, kada je američki Kongres doneo Zakon o ostrvima sa guanom. Ovaj je zakon omogućio američkim građanima da polažu pravo na bilo koje nenaseljeno ostrvo bogato guanom, dragocenim đubrivom od ptičjeg izmeta.
Godine 1858. Sjedinjene Države službeno su pripojile atol, uprkos tome što je iste godine i Kraljevina Havaji, pod kraljem Kamehamehom IV, proglasila suverenitet nad njim. Decenije predatorske eksploatacije gotovo su u potpunosti iscrpila nalazišta guana, no strateška važnost ostrva tek je trebalo da dođe do izražaja.
Prekretnica se dogodila 1926. godine, kada je predsednik Kalvin Kulidž proglasio atol saveznim utočištem za ptice. No, taj ekološki status bio je kratkog veka. Već 1934. predsednik Frenklin D. Ruzvelt stavio ga je pod kontrolu američke mornarice.
Tokom Drugog svetskog rata, atol je transformisan u ključnu vazdušnu i pomorsku bazu za snabdevanje gorivom, a njegova je površina veštački proširena jaružanjem koralnih grebena. Ta je transformacija bila samo uvod u mnogo zlokobniju ulogu koju će DŽonstonov atol odigrati u nadolazećim decenijama.
S početkom Hladnog rata, izolovanost Džonstona postala je njegova najveća prednost. Američka vojska pretvorila ga je u poligon za neke od najambicioznijih i najopasnijih nuklearnih eksperimenata u istoriji. Tokom operacija Hardtak I 1958. i Dominik 1962. godine, s atola su lansirane rakete PGM-17 Tor sa nuklearnim bojevim glavama, koje su detonirane na ekstremno velikim visinama.
Najpoznatiji od tih testova, Starfiš Prajm izveden 1962., stvorio je zastrašujući prizor. Nuklearna eksplozija snage 1,4 megatona, oko 400 kilometara iznad atola, proizvela je veštačku auroru vidljivu od Novog Zelanda do Havaja. No, posledice su bile daleko od benignih. Snažan elektromagnetski puls (EMP) onesposobio je uličnu rasvetu i telekomunikacijske sisteme na Havajima, udaljenim 1300 kilometara, te trajno oštetio ili uništio najmanje sedam satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, uključujući i prvi telekomunikacijski satelit, Telstar.
Foto: Wikipedia.org/propertydisposal.gsa.gov / U.S. DefenseImagery
Ipak, najgore nasleđe nisu ostavili uspešni, već neuspeli testovi. Niz katastrofalnih nesreća pretvorio je atol u jednu od najzagađenijih tačaka na planeti. Dvadesetog juna1962., tokom testa Starfiš, raketa Tor je otkazala minut posle lansiranja, a komanda ju je uništila na visini od desetak kilometara. Veliki komadi rakete i plutonijumom kontaminirane bojeve glave sručili su se natrag na ostrvo i u okolnu lagunu. No, prava katastrofa usledila je 25. jula 1962. tokom testa Bludžil Prajm.
Raketa Tor s nuklearnom bojevom glavom eksplodirala je na samoj lansirnoj rampi, odmah posle paljenja motora. Vatrena stihija koja je usledila raspršila je velike količine smrtonosnog plutonijuma po celom ostrvu. Metalne strukture, tlo i zgrade bili su teško kontaminirani.
U žurbi da se nastavi sa programom testiranja, vojska je sprovela brzu i traljavu operaciju čišćenja. Radioaktivni otpad i gornji sloj kontaminiranog koralnog tla jednostavno su buldožerima gurnuti u lagunu. Kasnije, tokom projekta proširenja ostrva 1963. i 1964., upravo je taj radioaktivni materijal sa dna lagune korišćen kao nasip, čime je plutonijumska kontaminacija trajno ugrađena u samo tkivo ostrva.
IZVOR: YT / The History Guy: History Deserves to Be Remembered
Tajni lovci na satelite
U senci nuklearnih testova, Džonstonov atol bio je dom još jednog, strogo poverljivog projekta: prvog operativnog američkog protusatelitskog (ASAT) sistema. Od 1962. do 1975. godine, Vazdušne snage SAD ovde su vodile Program 437.
Njegova svrha bila je jednostavna i zastrašujuća: uništiti sovjetske satelite u orbiti pomoću nuklearnog oružja. Sistem se oslanjao na modifikovane rakete Tor, naoružane nuklearnim bojevim glavama snage jednog megatona, koje bi bile lansirane na balističkoj putanji kako bi presrele i uništile metu.
Glavni cilj bili su sovjetski sistemi za orbitalno bombardovanje (FOBS), koji su teoretski mogli da nose nuklearne bombe u orbiti. Dve lansirne rampe na DŽonstonu bile su u stalnoj pripravnosti.
Niz ZEMLJOTRESA pogodio grčko ostrvo EVIJA 🚨
JAČAJU ODBRANU: Ostrvo se sprema za POČETAK RATA 🧐🪖
Prodaje se GRČKO OSTRVO po ceni STANA u BEOGRADU 👀
GRENLAND: Ostrvo nije na prodaju ❌
Autor: nportal.rs
