Rođen u astrološkoj sezoni Riba, Gabrijel Hose de la Konkordija Garsija Markes, možda je jedan od najtipičnijih predstavnika ovog znaka. Ovo je priča o njemu.
Jedan od najznačajnijih pisaca XX veka, na španskom jeziku, Markes se rodio u Arakataki, u Kolumbiji, 6. marta 1927. godine. Ubrzo po rođenju, Markesov otac dobio je posao farmaceuta, u drugom gradu, u koji se seli sa Markesovom majkom, ostavljajući da malog Gabrijela podižu deda i baba, koji su onda, prirodno, ostavili dubok uticaj na njegovo rano odrastanje. Deda Gabrijel Eligo Garsija, penzionisani pukovnik, veteran Kolumbijskog građanskog rata, koji je malog Markesa učio rečima iz rečnika, vodio u cirkus, i otkrio mu nešto nesvakidašnje, za većinu kolumbijske dece - led. Govorio je malom Markesu i o strahotama rata, rečenicama poput Ne možeš zamisliti koliko je mrtav čovek težak, što će Markes, kasnije, upotrebljavati u svom stvaralaštvu.
Markesova baba, Donja Trankilina Iguaran Kotes, u mnogome je uticala na pogled na svet budućeg tvorca Magičnog realizma, jer je, kako sam Markes kaže, tretirala neobičnosti kao nešto potpuno prirodno. U kući se uvek pričalo o duhovima, znamenjima i predskazanjima, iako je deda bio taj koji ih je sve odlučno odbijao. Kako sam Markes kaže, njegova baba je bila izvor magičnog, sujevernog i nadprirodnog pogleda na svet. Koliko god neverovatne bile priče koje je pričala Donja Trankilina, ona ih je uvek predstavljala kao najnormalnije stvari i nesporne istine, što će nekih tridesetak godina kasnije, kod Markesa, kulminirati u njegovom najpoznatijem delu - Sto godina samoće.
Još u ranom školovanju, Markes je postao poznat kao dečak koji je pisao komične pesme i crtao komične stripove. U to vreme, važio je za ozbiljnog dečaka, koga su malo zanimale sportske aktivnosti. To će se promeniti tokom srednje škole, gde je, pored prvih pesama koje je objavljivao za školski časopis, postao i kapiten srednjoškolskog tima u fudbalu, bejzbolu i atletici.
Posle maturiranja, pod pritiskom oca, upisuje prava u Bogoti, ali najviše vremena provodi čitajući fikciju. Poseban uticaj na njega ostavlja Kafkina Metamorfoza i negde u tom periodu shvata da želi da postane pisac i to onaj koji neće pisati klasičnu književnost, već će poput njegove babe, pisati o potpuno nestvarnim dešavanjima kao da su najprirodniji događaji. Još neko vreme je nastavio sa studijama prava, isključivo kako bi udovoljio ocu, ali ih potom napušta kako bi se posvetio novinarstvu.
Period novinarstva bio je za Markesa prilika da upozna ljude sličnih interesovanja i da, preko njih, dođe u dodir sa stvaralaštvom inostranih pisaca, poput Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera. Selidba u Barankilju, na sever zemlje, dala mu je priliku da se upozna sa karipskom kulturom, a kako je Barankilja luka, prirodna otvorenost tog mesta mu je omogućila da stekne vrhunsko obrazovanje u oblasti svetske književnosti. Novinarska praksa je ono što je kasnije omogućilo Markesu da od strane kritičara bude proglašen za pisca najbližeg svakodnevici, od svih velikih živih pisaca.
Foto: Wikipedia.org
Svoju suprugu, Mercedes, Markes je upoznao još u osnovnoj školi. On je imao 12, a ona 9 godina. Kada je poslat u Evropu da izveštava, jer se zamerio vlastima, budući da je raskrinkao aferu koja se ticala kolumbijske mornarnice, Mercedes ga je čekala, a po njegovom povratku, 1958. godine su se venčali. Sledeće godine dobili su prvog sina.
Literarna karijera Gabrijela Markesa počela je 1953. godine knjigom Oharaska ili Oluja listova. Markesu je trebalo sedam godina da pronađe izdavača, a za knjigu je tvrdio da mu je najdraža od svih koje je napisao jer ju je pisao najiskrenije i najspontanije.
Markesovo najveće i najpoznatije delo, Sto godina samoće, dogodilo mu se neverovatno kao u pričama njegove babe: još otkako je bio mladić, Markes je želeo da napiše nešto inspirisan odrastanjem u njihovom domu. Dugo se mučio i nikako nije mogao da pronađe odgovarajući okvir i izraz u koji bi smestio priču koju je želeo da ispriča, dok ga nije figurativno udarila u glavu, kada je jednog dana vozio porodicu za Akapulko. Smesta je okrenuo automobil nazad i vratio se kući, kako bi mogao da piše. Napustio je posao, ostavio sve obaveze, kako bi mogao da se posveti isključivo pisanju, a da bi to bilo moguće prodao je automobil kako bi njegova porodica imala od čega da živi u tom periodu. Ipak, pisanje se odužilo. Markes je pisao svaki dan narednih 18 meseci, a Mercedes je morala da se zadužuje kod lokalnog mesara i pekara, kako bi porodica imala šta da jede, kao i kod stanodavca, čiju kiriju nisu platili devet meseci. Na kraju su navodno upali u toliku bedu da je Mercedes morala da proda svoj celokupan nakit, pa i fen za kosu, kako bi obezbedila ikakva sredstva za preživljavanje.
Ipak, kada je knjiga na kraju objavljena 1967. godine, Sto godina samoće se prodala u više od 30 miliona primeraka a na njenim krilima će Markes, 1972. godine dobiti Nobelovu nagradu za književnost.
Finansijski obezbeđen, Markes je naredna dela mogao da piše u miru. Usledili su, između ostalih, Ljubav u doba kolere, O ljubavi i drugim demonima, Sećanja na moje tužne kurve itd.
Svetska slava je Markesu omogućila kako poznanstvo sa mnogim uticajnim ljudima (Fidel Kastro), tako i ulogu posrednika u čestim sukobima diktatorski nastrojenih kolumbijskih vlasti i pobunjenika, a njegov glasno ispoljen stav protiv imperijalizma SAD-a doveo je do toga da mu je godinama bio zabranjen ulazak u tu zemlju.
U poslednjoj deceniji života, nakon što je pobedio rak, borio se sa demencijom, slabim plućima, urinarnim traktom, zbog kojih je više puta završavao u bolnici, ali tokom koje je, prema sopstvenim rečima, pisao skoro svaki dan, Gabrijel Garsija Markes je umro, 17. aprila 2014. godine, od upale pluća, u Meksiko Sitiju, u 87. godini života. Tadašnji predsednik Kolumbije, Huan Manuel Santos, proglasio je sto godina samoće i tuge za najvećim Kolumbijcem svih vremena.
Foto: Wikipedia.org
Horoskop Gabrijela Garsije Markesa: Sunce u Ribama, Merkur u Ribama, Mesec i Venera u 12. kući, ukazuju na ono po čemu je Markes postao poznat: magični realizam. Ovaj stil pisanja predstavlja nadprirode događaje, kao potpuno normalne stvari, i premda Markes nije jedini tvorac ovog stila, već je pored njega tu čitava pleada latinoameričkih pisaca, Markes je verovatno njegov najpoznatiji predstavnik. Prevedeno na astrološki jezik, uticaj Riba, što kroz znak, što kroz 12. kuću, na Markesovo Sunce (karakter) Mesec (dušu), Merkur (inteligenciju) i Veneru (senzibilitet) doveo je do toga da mu je prirodno bilo da u maniru Riba izmišlja i mašta o stvarima koje onda čitaocu predstavlja kao objektivne činjenice o svetu. Naročito treba naglasiti Merkur u konjukciji sa Uranom (neobičnosti, ispadi, nesvakidašnje) kao jedan poriv koji je jednostavno morao da piše o svemu što nije svakodnevno ili uobičajno.
Mesec i Venera u 12. kući, kući izolacije, osame, napuštenosti, vide se već u naslovu njegovog najvećeg dela - Sto godina SAMOĆE, a agresivni Ovan, koji vlada obema planetama, objašnjava nasilnu, haotičnu, stihijsku prirodu međuljudskih odnosa u ovim i u mnogim ostalim knjigama. Štaviše, zarobljenost ove dve toliko važne planete, koje označavaju sve kreativno i fino u čoveku pokazuje nužnost da se one ispolje preko nekog posrednika kada već to ne mogu slobodno, tako da je Markesovo stvaralaštvo nešto što mu je bilo organska potreba, kroz koju je oslobađao kako emocije, tako i samu dušu.
Škorpion, kao vladar 7. kuće (javnost) sa svojom planetom, Plutonom (podzemlje, razaranje i obnavljanje) u 3. kući (komunikacija), pokazuje da je javnost upoznala Markesa kroz pisanje, koje je uvek obilovalo ekstremnim ili neobičnim situacijama i odnosima, a 10. kuća (karijera) u Jarcu, sa Saturnom u 8. kući (preobražaj), ukazuje na visok status, koji se morao steći teškim radom u ekstremnim uslovima koji je iz korena menjao kako samog Markesa tako i sve u njegovoj blizini.
ASTROSLAVLJENIK 🎂🎬: Džejms Din
ASTROKOMBINACIJA DANA: ♓︎/♉︎
Sve što treba da znate o RIBAMA 🕵🏼♓
Autor: redportal.rs
