Odgovor na ovo pitanje nije trivijalno jednostavan, ali nije ni komplikovan.
Foto: Printscreen YouTube/ Good Morning America
Naime, činjenica je da crna najbolje apsorbuje sunčevo zračenje, a bela ga najbolje reflektuje. Zato je crna crna, a bela bela; vidimo samo one boje koje se reflektuju od površine, a ne one koje se apsorbuju.
Crna površina apsorbuje sve boje, tako da ne vidimo nijednu, a bela reflektuje sve što naše oči vide kao belo. Logika nalaže da je najbolje nositi belu odeću na suncu jer ona reflektuje sve.
Ipak, beduini nose crno. Da li su možda pogrešno usvojili pogrešnu tradiciju? Pošto su ljudi, a ne životinje, bilo bi sasvim moguće da su se vodili nekom višom idejom koja možda nije evolutivno optimalna.
Ali ako pogledamo širu sliku, videćemo da to nije slučaj. Naime, koze koje uzgajaju beduini, kao i neke druge pustinjske životinje, imaju crno krzno, dok većina arktičkih ptica ima belo perje, ali, kako će nauka pokazati, nije samo stvar kamuflaže. Pa u čemu je caka?
Dve studije
Pre svega, treba imati na umu da se odeća ponaša slično prema našem telu kao i prema suncu.
Foto: Unsplash.com
Drugim rečima, crna će bolje apsorbovati toplotno zračenje našeg tela, baš kao što će bolje apsorbovati zračenje sunca u vidljivom i infracrvenom delu spektra. Na isti način, bela će bolje reflektovati zračenje našeg tela nazad na kožu, baš kao što će reflektovati zračenje sunca ka spolja.
Naravno, crna odeća mora nekako da oslobodi zračenje koje je apsorbovala, pa crna takođe najbolje zrači. Crni materijali uglavnom zrače apsorbovanu energiju u infracrvenom, toplotnom delu spektra koji ljudske oči ne mogu da vide. Zato su crni automobili topliji na dodir od belih.
Sada naša priča o beduinima, kozama i arktičkim pticama postaje malo komplikovanija. Kao što kažu, đavo je u detaljima.
I ove detalje je briljantno otkrila velika i detaljna studija sprovedena još 1978. godine (Walsberg, Campbell & King Comp. Physiol. 126B: 211-222) koja je istraživala efekat različitih boja perja na različitim temperaturama i u različitim uslovima - belog i crnog, na vrućini i hladnoći, sa ravnim i „naduvenim“ perjem, i bez vetra i sa vetrom.
Rezultati su pokazali sledeće:
U hladnim uslovima bez vetra sa ravnim perjem, crne ptice su najbolje zadržavale toplotu, nešto bolje nego da im je perje bilo nazubljeno. Na vrućini bez vetra, belo naduveno perje je najbolje reflektovalo i oslobađalo toplotu, štiteći tako od vrućine. Ovo potvrđuje prvu intuitivnu tezu i preporuke lekara - nosite belu pahuljastu odeću na vrućini.
Foto: Unsplash.com
Ali kada se uslovima doda vetar, stvari se iznenada menjaju. Na vetru, brzinama većim od 3 m/s, pufnasto belo perje najgore rasipa toplotu. To objašnjava zašto većina arktičkih ptica ima belo pufnasto perje. Crno, pufnasto perje najbolje rasipa toplotu u takvim okolnostima, što zauzvrat objašnjava zašto beduini nose crnu pahuljastu odeću, a njihove koze imaju crno krzno.
Zašto je to tako? Crna odeća apsorbuje oba zračenja - i sunčevo i ono našeg tela. Međutim, ako je odeća široka i čupava (na primer, vunena), ili ako nije uska, i ako je izložena vetru, protok vazduha će brže odvoditi toplotu sa odeće nego što se ona apsorbuje i prenosi na kožu. S druge strane, crna, uska majica na suncu bez vetra biće najgore moguće rešenje za toplotu.
Ključno je da li je odeća široka
Slične rezultate zabeležila je i druga studija, objavljena u časopisu Nature 1980. godine, koja je pokušala da pronađe odgovor na naše pitanje o beduinima u crnom. Pokazalo se da su se ljudi obučeni u crnu, široku odeću, zagrejali podjednako kao i oni obučeni u belo.
Naime, iako je površina njihove odeće apsorbovala oko 2,5 puta više toplote, čini se da ona nije uspela da prodre do tela, dok se telo hladilo kroz razne otvore u širokoj odeći. Konačno, treba imati na umu da Beduini često putuju u belom i da u hladu svojih šatora često nose crno.
Šta možemo zaključiti iz svega ovoga? U velikoj većini slučajeva, u okolnostima u kojima živimo - na ulicama gradova gde obično nema ni daška vetra leti, ipak je najbolje slediti preporuke lekara - nositi belu i lepršavu odeću.
Ko su beduini?
Beduini su arapski nomadski narodi koji vekovima žive u pustinjama i polupustinjama Bliskog istoka i Severne Afrike.
Foto: Fotor AI/NZ
Tradicionalno su bili stočari, prvenstveno uzgajajući kamile, koze i ovce, i migrirali su u potrazi za vodom i pašnjacima. NJihov način života oblikovan je surovim pustinjskim uslovima, plemenskom organizacijom, jakim porodičnim vezama i običajima gostoprimstva.
Tradicionalno su naseljavali područja Arabijskog poluostrva, Sinaja, Negeva, sirijske pustinje i delove Egipta, Jordana, Saudijske Arabije, Izraela, Sirije, Iraka i Severne Afrike. Danas mnogi beduini više ne žive nomadski, već u selima i gradovima, ali u mnogim zajednicama i dalje postoji snažno prisustvo identiteta povezanog sa pustinjom, plemenom i tradicionalnim načinom života.
NAUKA: Da li bi Sahara ikada mogla ponovo biti zelena?
Autor: nportal.rs / Indeks
