Jedno od najvećih otkrića u poslednjih 25 godina u istraživanju svemira je da su svetovi sa okeanima ispod slojeva kamenja i leda poprilično česti u našem solarnom sistemu. Takvi svetovi su, primera radi, sateliti i gigantske planete, poput Evrope, Titana i Enkelada, kao i udaljene planete poput Plutona.
U izveštaju prezentovanom na 52. Lunarnoj i planetarnoj naučnoj konferenciji ove nedelje istraživač Alan Stern sa Instituta Southwest Research tvrdi da to što preovladavaju unutrašnji okeani u našem solarnom sistemu ukazuje da se isto može očekivati i u drugim sistemima - činjenica koja naveliko širi mogućnost postojanja života.
SpaceX i Ilon Mask: MILION LJUDI NA MARSU DO 2050. 🚀🚀🚀
Već više godina je poznato da svetovi poput Zemlje, sa okeanima koji se nalaze na površini, moraju da budu pozicionirani u uskoj zoni udaljenosti od svog Sunca da bi očuvali temperature koje omogućavaju vodi da bude u tečnom stanju. Sa druge strane, planete sa podzemnim okeanima se pronalaze na najrazličitijim distancama od Sunca - što drastično povećava broj mogućih planeta sa osnovnim potrebama za postojanje života.
Svetovi sa okeanima na površini su podložni najrazličitijim oblicima problema, od asteroida i kometa pa sve do radijacije, uticaja drugih zvezda i supernova. Izveštaj Alana Sterna navodi da su planete sa podzemnim okeanima imune na takve pretnje jer su im okeani zaštićeni krovom od kamena i leda, u proseku nekoliko kilometara pa sve do onih desetinama kilometara debelim.
Kako navodi Stern:
Svetovi sa podzemnim okeanima su sposobniji da podrže više različitih prirodnih okruženja i da im pruže stabilnost, manje su podložni atmosferskim promenama, promenama njihovih zvezda, njihovog solarnog sistema i galaksije, nego planete poput Zemlje.
Stern takođe ukazuje da sloj kamena i leda otežava ljudima da detektuju život na ovakvim planetama. Ako su ovakvi svetovi predominantni u našoj galaksiji i ako je na njima nastao inteligentan život, onda su oni ključ razbijanja Fermijevog paradoksa - tj. pitanja koje kaže da ako je život toliko čest i statistički neizbežan (zbog svoje veličine), zašto ga ne viđamo svugde i skoro na svakom koraku?
Francuska je najavila početak vojnih vežbi u svemiru
Prvi panoramski prizori Marsa
NASA Perseverance: Marskopter spreman za let 🦾🦾🦾
Autor: redportal.rs
