Arheolozi u severnoj Kini otkrili su izuzetno očuvanu grobnicu na lokalitetu Šandžijabao, u kojoj je pronađen neobičan bronzani sud iz pre oko 2.300 godina. Unutar njega nalazila se tečnost nalik drevnom alkoholnom piću, zapremine oko 3,7 litara. Iako je sadržaj fascinantan za nauku, nije ni približno pogodan za konzumaciju.
Nalazište se nalazi u blizini grada Gujuan u oblasti Ningšja Hui Autonomne Regije, svega nekoliko kilometara južno od segmenta Velikog kineskog zida. Sama grobnica potiče sa kraja Perioda zaraćenih država (475–221. p.n.e.), vremena velikih političkih previranja koji su prethodili ujedinjenju Kine pod Ćin dinastijom. Iako obeležen ratovima i društvenim nemirima, taj period je bio i vreme snažnih intelektualnih promena i razvoja filozofskih škola, uključujući konfucijanizam.
U jednoj od grobnica istraživački tim je pronašao bronzanu bocu sa otvorom neobičnog oblika, u kojoj se nalazila svetla, gotovo providna zelenkasto-plava tečnost bez izraženog mirisa. Količina je iznosila približno 3.740 mililitara.
Naučna analiza uzorka, zajedno sa sedimentom sa dna posude, sprovedena je u laboratorijskim uslovima. Identifikovano je više hiljada organskih jedinjenja, što je istraživače navelo na zaključak da se najverovatnije radi o alkoholnom piću. Dodatni mikroskopski dokazi, uključujući prisustvo skrobnih zrna, biljne strukture i tragove kvasaca, potvrdili su ovu interpretaciju.
Utvrđeno je i da su korišćene žitarice poput prosa i biljaka iz porodice pšenica ili ječma, što ukazuje da piće nije bilo voćnog porekla, već fermentisano od žitarica. Po hemijskom sastavu, tečnost je sadržala različite organske kiseline koje bi joj verovatno davale izrazito kiselkast i oštar ukus. Međutim, stručnjaci naglašavaju da se takav profil verovatno dodatno izmenio tokom više od dva milenijuma provedenih u zemlji.
Istorijski gledano, fermentisana pića poput ovog smatraju se jednim od najstarijih proizvoda ljudske poljoprivrede, nastalih pre oko 12.000 godina, kada su rane zajednice počele da gaje žitarice poput pšenice i ječma. U takvim uslovima, prirodna fermentacija pomoću divljih kvasaca mogla je slučajno dovesti do nastanka alkohola.
Postoji i teorija prema kojoj uzgoj biljaka nije bio usmeren samo ka ishrani, već i ka proizvodnji fermentisanih napitaka. Prema tom tumačenju, društvena i kulturna uloga alkohola mogla je igrati važnu ulogu u formiranju ranih zajednica, podstičući međuljudsku povezanost i razmenu ideja.
Bez obzira na tačan put nastanka, fermentisana pića su se pojavila nezavisno u više delova sveta, kroz slične procese kulturnog i tehnološkog razvoja. Negde su imala ritualni značaj, dok su drugde služila kao bezbedniji izvor tečnosti i dodatni izvor energije u uslovima kada je voda često bila zagađena.
Ovo otkriće iz Šandžijabaoa dodatno osvetljava dugotrajan odnos ljudskih zajednica sa alkoholnim pićima, koji traje hiljadama godina i ima složenu kulturnu i društvenu pozadinu — ili jednostavno pokazuje da su i ljudi tog vremena umeli da uživaju u fermentisanim napicima.
Miloš TEODOSIĆ se VRAĆA u CRVENU ZVEZDU 🏀
Potpuno NAGA ŽENA prošetala zagrebačkom Dubravom 😬
Autor: redportal.rs
