Vođenje kroz izložbu ALL IN MLADENA HRVANOVIĆA u četvrtak, 28. maja u galeriji Neon 💡😎

Karbon nije samo hemija života. Karbon je sam život. 💡

U četvrtak, 28. maja u 18.00 časova u Galeriji Neon u Beogradu (Crnogorska 10), biće organizovano vođenje kroz samostalnu izložbu „ALL IN“ umetnika Mladena Hrvanovića (MHR), uz razgovor o radovima i procesu nastanka izložbe.

Foto: Vojislav Gelevski/Vojislav Gelevski

Izložba „ALL IN“, otvorena 22. maja, okuplja radove koji istražuju odnos između karbona, geoloških struktura, digitalnog koda i manuelnog rada, dok kroz skulpture, svetlosne instalacije i „Karbonske pejzaže“ otvara pitanja transformacije, svesti i procesa stvaranja.

Foto: Vojislav Gelevski/Vojislav Gelevski

Na otvaranju izložbe govorili su umetnik Mladen Hrvanović, kustos izložbe Stevan Vuković i Vladan Joler, profesor Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, dobitnik Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu arhitekture.

Foto: Vojislav Gelevski/Vojislav Gelevski

Govoreći o Hrvanovićevom radu, Stevan Vuković istakao je da umetnik stvara „isključivo onda kada je to apsolutno neophodno“, opisujući njegov proces kao intenzivno prevođenje fascinacije materijalom i fenomenima u fizičku formu. Profesor Vladan Joler osvrnuo se na energiju i razmere Hrvanovićevih projekata, navodeći da je reč o autoru kod kojeg je teško razdvojiti umetnost od života.

- Vrsta stvaralačke energije koja postoji u njemu može da se manifestuje u najneverovatnijim oblicima. I to zapravo jeste umetnost - izjavio je Joler.

Foto: Vojislav Gelevski/Vojislav Gelevski

Izložba traje do 29. maja.

REČ UMETNIKA

Foto: Vojislav Gelevski/Vojislav Gelevski

U srcu izložbe “ALL IN” Mladena Hrvanovića nalazi se fascinacija jednim elementom – karbonom – ugljenikom, istraženim u svom kosmičkom, geološkom, biološkom, filozofskom i tehnološkom rasponu. Umetnikova dela se ne bave elementom samo kao hemijskom supstancom. Umetnički narativ je o karbonu kao univerzalnom principu transformacije, kodiranja, komunikacije i svesti i o samom umetniku kao živom karbonskom sistemu koji reflektuje sopstvenu prirodu kroz proces stvaranja.

- Napravljeni smo od zvezdane prašine. Ne kao metafora, već kao činjenica. Svaki atom karbona u telu živih bića iskovan je unutar umiruće zvezde kroz trostruki alfa proces: tri helijumska jezgra sudaraju se pod nepojmljivim pritiskom i proizvode jedini element od kojeg zavisi sav poznati život. Kada je ta zvezda eksplodirala kao super nova, rasejala je ugljenik- karbon po kosmosu. Milijardama godina kasnije, ti atomi kružili su kroz okeane, atmosferu i živa bića Zemlje. Naši DNK i RNK kodovi su u njemu zapisani. Jedemo, dišemo, mislimo i osećamo kroz karbon. Kada umremo, vraćamo ga i ciklus se nikada ne zaustavlja - objašnjava Hrvanović.

Foto: Nemanja Branković/Nemanja Branković

Karbon nije samo hemija života. Karbon je sam život. On je element koji i stvara materiju i materiji daje složenost potrebnu da misli, oseća i postoji kao svesno biće. Karbon u sebi nosi paradoks: ista supstanca koja stvara crni, prljavi pepeo i čađ takođe je i savršeni, večni dijamant. Ono najniže i ono najdragocenije jedno su te isto. Karbon je vrhunski element transformacije i otelovljenje alhemijskih principa. Ugljenik - karbon piše kod života u hemijskoj azbuci od četiri slova - bazama DNK i RNK i usavršava taj kod već četiri milijarde godina.

Silicijum, karbonov najbliži komšija u periodnom sistemu, piše drugačiji kod, električnu azbuku od dva stanja koja teče kroz tranzistore i čipove. Razvijajući se samo sedamdesetak godina ovaj sistem uči da čita, tumači i replicira biološke strukture i jezik karbona. Karbonska svest i veštačka inteligencija zasnovana na silicijumu razgovaraju jedna s drugom sada već intenzivno, a moguće ishode tog dijaloga nijedna od njih još ne može da tačno predvidi.

Foto: Vojislav Gelevski/Vojislav Gelevski

Mladen Hrvanović je multidisciplinarni umetnik, autor i kreativni direktor sa više od dve decenije iskustva u oblastima savremene umetnosti, scenografije, prostornog dizajna i javnih instalacija. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom karijere radio je na brojnim međunarodnim projektima i velikim kulturnim produkcijama u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku.

Među značajnijim projektima Mladena Hrvanovića izdvajaju se svetlosni dizajn za „Opera Industriale“ u okviru programa European Capital of Culture Rijeka 2020, autorski koncept srpskog paviljona na Expo 2010, umetničko vođenje ceremonije otvaranja Univerzijade u Beogradu, kao i brojni interdisciplinarni projekti u Abu Dabiju, Dubaiju, Gruziji i Ukrajini. Dobitnik je više značajnih priznanja, među kojima su nagrada „Arhitektura godine“ Udruženja arhitekata Beograda, Nagrada grada Beograda i priznanje festivala MEMEFEST u Ljubljani za video-umetnost.