U okviru doktorskog projekta Beauty Unity Utility bavi se pitanjem održivosti
Sarah Iva Vujin rođena je 1997. godine u Beogradu. Studentkinja je završne godine doktorskih akademskih studija Slikarskog odseka na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu pod mentorstvom profesora Adama Pantića. Izlagala je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a do sada je priredila sedam samostalnih. Od maja 2022. do aprila 2026. godine bila je u statusu stipendiste Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Izložba se održava u Kolarcu.
U okviru doktorskog projekta Beauty Unity Utility bavi se pitanjem održivosti, sa fokusom na uspostavljanje adekvatnih uslova za kontinuirani razvoj besciljnog umetničkog procesa u kontekstu lokalne umetničke scene.
Foto: Vertikale/Branko Starčević
Profesor Adam Pantić je o njenom radu napisao:
Red je konkretan pojam koji u različitim oblastima dobija drugačije značenje. U matematici predstavlja uređen niz brojeva. U savremenim teorijama grafa, uređenost predstavlja najviši stepen optimizacije radnje. Cilj svake optimizacije jeste ekonomija nosiocima egzistencijalne politike zajednice. Preterano insistiranje na redu odnosno uređenosti, otklizava u problem koji psihologija prepoznaje kao poremećaj OKP. Kako svet nije crno-belo, nejasna je granica kada prirodna potreba prelazi u preterano prirodno stanje.
Umetnost je polje koje ni prirodne ni društveno-humanističke nauke ne prihvataju jednako ravnim, već se i jedna i druga bave pojavama u umetničkom polju. Umetničko polje, ničija zemlja, jeste rezervat prirode gde se skup individualnosti bori za sopstvenu uređenost. Zakoni koji važe u svetu umetnosti, ne važe ni na jednom drugom mestu. Intuitivno, pojedinac apsorbuje umetnikov red kao svoj, kako bi održao kontakt sa prirodom samom i njenom nesavršenom lepotom.
Sarah Iva Vujin je primer umetničke jurodivosti. Plemenitom slikarskom predanošću obrazuje celine koje pune prostor dubokim emocionalnim doživljajem sveta. Ova „naivna“ slikarska metoda ima svoje materijalističke potvrde merljive u akademskom sistemu. Njen najveći domet, međutim, leži u nematerijalnom obliku umetničkog uzbuđenja koje se probija kroz estetski sadržaj.
Sve Sarine izložbe do sada bile su „vezane za mesto“, za prostor u kome prebiva, obavlja posao ili šta drugo i „tonu ljudi koji joj pomažu da dođe do svog cilja“. Ovaj vid neposredne interakcije sa prostorom i ljudima, slučajnim ili namernim posetiocima, najčešće opažamo kod dece. Dete, ranjiva ali božanska priroda, u procesu izgradnje kognitivnih sposobnosti, insistira na redu kao poslednjem bedemu odbrane puta u sigurnost i smirenje.
Retki među nama sačuvaju ovaj primarni osećaj za idealno mesto. Zato je Sarin rad dragocen, jer komunicira sa okolinom na frekvenciji potisnutih sadržaja, direktno, ekspresivno, bez opterećenja predznanjem. Simbolika neprekinutog niza, kontinuuma, puta, opredmećena u rolni slikarskog platna, još jedna je topla priča iz kvazifilozofije Sarah Ive Vujin.
Polomljena paradigma slikarskog medijuma, izvedena iz pojmova „rolna“ i „slika“, dosledno nosi poetski sadržaj koji ovde više nego ranije odbacuje narativ, a potencira senzaciju atributima slikarskog medija, boja, prostor, totalna harmonija. Formalno, koncepcijski, rolna je mogla da se pruža i horizontalno, klasičan muzejski format, ulaz-izlaz, ali, Vujin insistira na vertikalnom, iz samo sebi jasnih razloga, pravdajući odluku konceptualnim razlozima psihološkog određenja vertikale i sopstva. Ova vertikala, „rolna slikarskog platna“ pada sa „nebesa“, kao kakav ćup iz koga se rasipa muzika univerzuma, nesputano, spontano, potvrđujući da jurodivost dolazi sa neba.
Ovaj DR UM. projekat, na moje veliko zadovoljstvo, dokazuje i odbraniće tezu da se sistemski u građanskom i akademskom formatu može stvoriti uslov za negovanje kontinuiteta umetničke besciljnosti.
Autor: Redportal.rs
