Danas po zalasku sunca počinje Šavuot, drugi od tri hodočasna praznika (Pesah i Sukot) u jevrejskoj tradiciji. Ovaj praznik se obeležava dva dana i ove godine počinje u četvrtak 21. maja i traje do subote veče 23. maja, saopštili su iz Jevrejske opštine Beograd.
Šavuot je praznik koji se obeležava sedam sedmica nakon Pesaha, po završetku brojanja omera. Naziv znači „sedmice“ i odnosi se na pedeset dana tog perioda.
U Bibliji poznat je i kao Hag HaKacir („praznik žetve“) i Hag HaBikurim („praznik prvih prinosa žetve“), jer je prvobitno bio vezan za završetak žetve i prinošenje prvih plodova u agrarnom ciklusu drevnog Izraela. Kasnije dobija i snažno duhovno značenje: prema tradiciji, 6. sivana na Sinaju je data Tora, zbog čega se naziva i Zman matan toratenu – „vreme davanja Tore“.
Praznik se obeležava 6. i 7. dana meseca sivana po jevrejskom kalendaru. U sinagogama se služe praznične molitve. Čita se i Knjiga o Rut, koja se povezuje sa vremenom žetve i temama vernosti i porekla kraljevske loze Davida. Poseban duhovni običaj predstavlja Tikun lel Šavuot - celonoćno učenje i čitanje svetih tekstova uoči praznika.
Običaji Šavuota obuhvataju ukrašavanje domova i sinagoga cvećem i zelenilom, kao podsećanje na Sinaj i praznik žetve. U mnogim zajednicama pripremaju se mlečna jela i kolači.
Ovaj običaj se vezuje za simboliku Tore koja se u Pesmi nad pesmama opisuje kao „med i mleko“, što je u tradiciji jedno od najpoznatijih biblijskih metaforičkih poređenja. U sefardskim zajednicama pripremaju se kolači Monte di Sinai od mleka, sira i suvog grožđa, dok se po aškenaskoj tradiciji pripremaju mlečni kolači poznati kao ”milhikes”.
U pojedinim istočnoevropskim zajednicama postojao je i običaj prostiranja trave kao dodatnog ukrasa prostora.
Autor: redportal.rs
