Izložba NEOBIČNA KOLEKCIJA: Izbor dela iz kolekcije Ljudmile Stratimirović otvorena je u utorak, 23. decembra u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović. 😎
Foto: Marija Konjikušić/Marija Konjikušić
Ljudmila Stratimirović svojoj kolekciji pristupa otvorenog uma i oslanjajući se na na sopstveni unutrašnji impuls.
- Oduvek me veoma zanimala naivna umetnost. Volim da nabavim, ukoliko sam u mogućnosti, radove naivnih umetnika i zanatlija. Donosila sam zanimljive predmete iz Afrike, Argentine, Rusije, i kolekcija je počela spontano da se formira. Tokom devedesetih sam radove jednog umetnika kupovala na ulici. Zanimaju me knjige o projektima podrške naivnim umetnicima. Naivna umetnost ili art brut za mene je najiskrenija umetnička ekspresija, nezadrživa potreba da se kreativno izraziš bez dvoumljenja i nesigurnosti u svoj talenat - navela je Ljudmila Stratimirović povodom ove izložbe.
Foto: Marija Konjikušić/Marija Konjikušić
Kustoskinja Senka Latinović na otvaranju je navela da su pred publikom izložena dela kupljena od uličnih prodavaca, pronađena na buvljacima širom sveta, dobijena kao poklon od prijatelja, kao i radovi nastali u okviru Specijalne bolnice Okružnog zatvora u Beogradu. Dela su nastala u rasponu od 70-ih godina do današnjeg vremena, a autori su mahom anonimni i o njima nema puno biografskih podataka, što daje dodatnu dimenziju čitanju i interpretiranju samog sadržaja.
Senka Latinović dodala je da su “strah od anonimnosti autora i amaterizma su možda i dva najveća muzejska straha”, odnosno “kategorije koje prete da destabilizuju samu instituciju i oduzmu joj auru neprikosnovenog arbitra, koji teži da na osnovu objektivnosti i jasnih kriterijuma da konačan sud šta to umetnost jeste, a šta nije”.
- Pitanje koje provociram ovom izložbom je: da li je moguće da muzej otvori svoj prostor čak i za umetnost koju sam možda ne bi smestio u svoju kolekciju? Da li je moguće čuti i druge glasove, vizije, zaviriti u tuđe univerzume i razumevanja sveta, koja povremeno mogu i da se kose i sudaraju sa našim? Da li muzeji suštinski, a ne samo deklarativno, mogu da izađu iz pozicije vršenja simboličkog nasilja, kako je to definisao francuski sociolog Pjer Burdije, odnosno implicitnog podržavanja kulturološke nejednakosti - istakla je Senka Latinović.
- Želim da verujem da je to moguće. Da naš muzej i mi kao kustosi, koji smo možda arbitri ali i medijatori između dela i publike, između institucije i svega onoga što se nalazi izvan nje, imamo potencijal kako za samokritiku tako i za podršku drugačijim perspektivama, umetničkim i kolekcionarskim. Verujem da u tom pogledu možemo da budemo i avangardni u institucionalnom kontekstu i nadam se da svojim primerom već pokazujemo otvorenost za eksperiment i propitivanje okoštalih narativa, što je po mom mišljenju, jedan od glavnih zadataka današnjih muzeja”, zaključila je kustoskinja izložbe.
Foto: Marija Konjikušić/Marija Konjikušić
Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić, u svom govoru je istakla:
- Mislim da je budućnost u velikom otklonu od tradicionalnog i pomalo konzervativnog viđenja uloge muzeja; u otklonu od predmeta koji su nekad veoma vredni, ali su postali kočnica u spajanju i definisanju nove muzejske uloge. Oni bi trebalo da su više okrenuti razgovorima i formiranju određenih veza sa zajednicom, koja podrazumeva i publiku i stručne ljude, ali i teme poput ove večeras. Šta je ono što ne vidimo, odnosno šta je definisalo muzej kao potencijalno groblje i kraj umetničkog dela.
Foto: Marija Konjikušić/Marija Konjikušić
Izložba je otvorena do 31. januara 2026.
Više informacija o izložbi možete pronaći na veb sajtu Muzeja naivne i marginalne umetnosti www.mnmu.rs i na instagram profilu Salona OBM @salonobm.
Foto: Marija Konjikušić/Marija Konjikušić
Pevao božićne pesme 42 sata bez prestanka 🎄🎶
Autor: redportal.rs
