Čedomir Popović iz sela Barzilovica kod Lazarevca, našao se u redovima srpske vojske kad mu je bilo osamnaest godina, a njegova fotografija postaće simbol srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu.
Njegov zavičaj se na liniji fronta našao krajem 1914. godine. Tokom čuvene Kolubarske bitke, Čedomir se pridružio vojsci i pomagao u snabdevanju artiljerije. Međutim, mobilisan je tek u oktobru 1915. godine, uoči samog sloma i pada Srbije pod okupaciju.
Zajedno sa ostalom vojskom i velikim delom naroda, povlačio se preko Albanije i delio sve muke i patnje strašne golgote. Od Lazarevca do Valone, Čedomir je pešačio punih tri meseca i šesnaest dana. Nakon što je stigao na ostrvo Vido, jedan francuski lekar ga je zamolio da ga fotografiše. Iako je jedva stajao na nogama, pristao je na to, mada mu je bilo prilično čudno zašto to želi, potpuno nesvestan sopstvenog izgleda u tom trenutku. 😭
IZVOR: FB / Opština Stragari srce Šumadije
Francuski lekar ga je pronašao nakon par dana u bolnici i poklonio mu fotografiju koju je tada napravio. Nastavio je da obilazi Čedomira, da ga daruje pomorandžama i bilo mu je drago kad je video da se oporavlja. 🍊
Ratni put dalje je odveo Čedomira u Bizertu, gde je nastavio oporavak, da bi se potom vratio na Solunski front i bio raspoređen u 14. pešadijski puk. Fotografiju je brižljivo čuvao i nikome je nije pokazivao. Nije učestvovao u proboju fronta, zato što je ranjen u jednoj bici usled čega je ostao bez dela šake i postao invalid, što ga je onesposobilo za korišćenje puške.
Posle rata se vratio u rodno selo, ali je fotografiju i dalje skrivao. Kako je kasnije ispričao, bilo mu je tada 23 godine i bojao se da ga nijedna devojka neće hteti ukoliko vidi kako je izgledao. Ipak, oženio se Jelkom i sa njom imao šest kćeri. Više nije bilo prepreka da fotografiju pokaže svima, iako je ona već obišla svet.
Čedomir je umro 27. oktobra 1991. godine i sahranjen je na seoskom groblju.
Autor: redportal.rs
