Japanci često hodaju sa otvorenim kišobranom i kada nema ni kiše ni jakog sunca.
Kišobrani kao posude za duše
Prema japanskoj animističkoj tradiciji, kišobrani, ili wagasa, nisu tek praktični predmeti. Veruje se da oni deluju kao yorishiro - objekti koji privlače božanske sile i duhove.
Kružno raspoređeni rebra kišobrana simbolizuju mesto gde duša može da se spusti, dok drška predstavlja stub ka nebesima.
Foto: pexels.com/Evgeny Tchebotarev / @evgeny-tchebotarev-1058775
Istorijski i politički značaj
Prvi kišobrani u Japanu pojavili su se između 9. i 11. veka.
Tada nisu služili samo za zaštitu od vremenskih nepogoda, već su bili statusni simboli religijskih i političkih vođa.
Elitne ličnosti koristile su ih uz pomoć sluga, a sami kišobrani označavali su moć i ugled onih kojima su pripadali.
Duhovni rituali i festivali
Na tradicionalnim festivalima japanski kišobrani imaju ulogu svetih obreda.
Foto: Pexels.com/Andrea De Santis / @santesson89
Na Jasuri Macuri u Kjotu ukrašeni cvetovima pomažu u lečenju bolesti, dok na Hakata Dontaku festivalu u Fukuoki prenose blagoslove zdravlja i sreće.
Tokom Obon festivala na ostrvu Okinošima, meštani prave šarene konstrukcije od kišobrana kao dom za duše preminulih.
Kasa jokai - duh kišobrana
Kišobrani su čak inspirisali natprirodne priče. Kasa jokai su mitska bića u japanskoj folklornoj umetnosti koja oživljavaju napuštene kišobrane.
Ovi duhovi se pojavljuju u klasičnom delu Noćna parada bezbrojnih goblina, podsećajući da svaki voljeni predmet može zadržati energiju i dušu svog korisnika.
ZANIMLJIVOSTI: Do koje godine RASTU ŽENSKE GRUDI? 🤔
Autor: nportal.rs
