Na današnji dan pre 11 godina preminuo Momo Kapor
Na današnji dan pre 11 godina preminuo je Momo Kapor.
Momčilo Momo Kapor bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Gotovo sve svoje knjige je sam ilustrovao. Pustićemo da o njemu govori izbor odlomaka iz njegovih dela, dok čekamo neku novu izložbu. 😅
O VRAĆANJU LJUBAVI 💔:
Traži se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrećama i ratovima! Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni, traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
KAKO JE JEDNO MALO BRE NAŠA SUŠTINA 😎
IZVOR: FB / Zadužbina Momo Kapor
Kako uopšte prevesti to malo, a tako značajno "bre" na bilo koji svetski jezik?
A u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog… Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokolenje i za preklinjanje. U tom malom "bre" smo svi mi, sa svim manama i vrlinama - čini se, ono je naša suština… I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno ponovo iz ta tri slova!
IZVOR: FB / Zadužbina Momo Kapor
NE VOLIM KAD MI NEKO NAMEĆE ŠTA DA VOLIM 🤯
VOLIM - NE VOLIM
Kao tipičan Beograđanin (znači, neko ko nije rođen u ovom gradu), ispitao sam na sebi stvari koje volim i stvari koje ne volim. Možda će nekom budućem istoričaru ovi redovi pomoći da odgonetne kakvi smo bili. Najpre, volim da me pitaju šta volim, a šta ne volim, a ne da me uvaljuju u stvari o kojima drugi odlučuju! (...) Ne držim nikada dijetu. Jedanput sam se podvrgao toj iscrpljujućoj kuri na taj način što sam (živeći na raskršću evropskih i orijentalnih puteva) iskombinovao srpsku i tursku kuhinju. Iz obe sam koristio najmanji zajednički sadržitelj - hleb, jer genetski potičem iz pasivnih krajeva, gde je to osnovna hrana. Jedem hleb uz špagete, čak i uz poparu. Iz turske kuhinje uzeo sam lojavu ovčetinu, a iz srpske - svinjetinu. (..) Volim na izvestan način, svoj mali ludi Beograd! U nekom normalnijem gradu mislim da bih skapao od dosade. (...) Ne volim tipove koji sednu na stražnje sedište u taksiju, kao da su ministri. (...) Na stranu to, što, uopšte, ne volim da se ljubim (sa muškarcima, posebno), a naročito ne sa rođacima sa sela, koji vam prilikom ljubljenja uvaljuju u usta i svoje brkove požutele od duvanskog dima.
IZVOR: FB / Zadužbina Momo Kapor
ŠKOLICE KAO POZIV NA IGRU I VRAĆANJE U DETINJSTVO 💗
Školica je najdemokratičnija umetnost trotoara. U katalogu te izložbe školica u Njujorku, napisao sam da je prednost te slike - kad vam dosadi, položite je na pod i skačući na jednoj nozi odete u detinjstvo. Školice su jedna vrsta primitivnog krsta, znači u sebi imaju i religiju, jedna vrsta kabale jer imaju i poredak brojeva, od 1 do 7. One su poziv na igru i povratak u detinjstvo.
IZVOR: FB / Momo Kapor
Autor: redportal.rs
